DIJANA MOJA PRVA LJUBAV!
Bila je žuta, sa krovom na otvaranje i prokišnjavanje! Dok sam vozio kečeve i jugiće, znao sam da promenim ulje, pa čak i poneki kaiš. Sada ne znam ni kako se zove koji deo motora
PIŠE: D. J. BUŽIĆ
Kažu da ono što su kod žena efekti plastične hirurgije i nadogradnje, kod muškarca je često automobil. Veliku strast prema četvorotočkašima gaji i poznati pulmolog, doktor Branimir Nestorović, koji je za čitaoce Alo! rado pristao da podeli iskustva koja je imao za volanom i zanimljivom pričom nas provozao kroz neverovatne avanture iz mladosti.
Kako ste odabrali prvi automobil?
- Nisam odabrao ja njega, nego on mene. Ponuda je bila ograničena, polovnih automo
bila na prodaju skoro da nije bilo. Postojala je „zastava“, „reno“, koji se montirao u Novom Mestu i „cimos“, koji je proizvodio „sitroen“. Para je bilo za „dijanu 6“i to žutu, sa dva cilindra, vazdušnim hlađenjem, krovom na otvaranje i prokišnjavanje, menjačem kao drška kišobrana. Dakle izbor je bio baš lak, nije bilo mnogo izbora.
Možete li da se prisetite neke anegdote, nekog nezaboravnog putovanja?
- Moja pokojna majka, ja i moja bivša supruga smo napravili turu do Atine, potom do Istanbula, pa do Obrenovca. Tri hiljade kilometara, bez navigacije, sa malo novca. Najzabavnije
je bilo kada smo došli na grčko-tursku granicu. Usled nedostataka informacija, promakla nam je vest da se upravo završio novi rat ove dve države. Dolazimo na most na reci Evros koja deli Grčku i Tursku, na granici nikoga. Grčki policajci besni, maltretiraju nas pola sata. Krećemo, kad na sredini mosta - tursko mitraljesko gnezdo. Ja se približavam, vidim dva šlema i cev mitraljeza. Turci su nas dočekali kao najrođenije, kuvali su nam čaj. Mi smo jedini te nedelje automobilom prešli most.
Koliko se razumete u sitne popravke?
- Dok sam vozio „kečeve“i