Smeje se u blatu kao Juda

Šizofrene i pinokijevske izjave Zdravka Krivokapića, u poslednjih 5 meseci, oko ustoličenja mitropolita Joanikija i temeljnog ugovora sa SPC nastavljaju da zabavljaju javnost u regionu. Da se podsetimo samo najvećih laži i kontradikcija. 1. Ugovor ću potpisati odmah posle Vaskrsa jer je usaglašen sa SPC. 2. Ugovor neću potpisati odmah posle Vaskrsa već posle izbora mitropolita crnogorskoprimorskog. 3. Ugovor ću potpisati u Patrijaršiji tokom Sabora SPC. 4. Ugovor neću potpisati u Patrijaršiji jer nije usaglašen sa Ustavom Crne Gore. 5. Ugovor ću potpisati 30. avgusta na Cetinju. 6. Dolazim na Cetinje na ustoličenje mitropolita Joanikija 5. septembra. 7. Ići ću peške kroz Cetinje tog dana i bez obezbeđenja. 8. Srpska pravoslavna crkva a ne državni organi biraju gde će biti ustoličenje mitropolita. 9. Neću doći na Cetinje 5. septembra na ustoličenje mitropolita Joanikija. 10. Između redova se već priča ... možda država i zabrani ustoličenje na Cetinju iz bezbednosnih razloga. Procene bezbednosti nisu završene ... (P. S. Možda da se njegovi Katunjani ne osete poniženo).

Posle svega postavlja se pitanje - ima li premijer Crne Gore trunke obraza? Da li se on ičega stidi? Kad je prodao i đonirao svoj obraz? Ko su gospodari takvog premijera na baterije? Narod koji ga je doveo na vlast sigurno nije. Jedino što je pokazao u ovih godinu dana je to da je čovek bez skoro ikakve reči i bez skoro iole stida. Da je uvek pun hvale i za najmračnije Katunjane, a uvek pun kritika prema Srbima, Srbiji i srpskom državnom vrhu. Stoga, zbog čestitanja dana nezavisnosti tzv. Kosova, zbog čega bi odavno popio anatemu od pokojnog mitropolita Amfilohija, i zbog velikih hvalospeva upućenih njegovom genetskom prijatelju i ultrafašisti Slavku Peroviću Cuci, i zbog smene mnogih srpskih ministara i kadrova u vladi Crne Gore, ovaj neskriveni ultracrnogorac, farisej i lažni hrišćanin u papučama stranih ambasada, jedino se može nazvati nesrećnim čovekom. Krivi premijer Crne Gore tako je sam sebe žalosno smestio na smetlište istorije. I što je još čudnije, on tu prosto „uživa“sa osmehom, u blatu sopstvenog izdajstva. Kao i svaki Juda.