ZLOKOBNA PRETNJA NAD BALKANOM
Ko je Jasmin Mulahusić koji je podigao na noge istražne organe u BIH, a njegovu povezanost s terorizmom evidentirali su i organi bezbednosti drugih zemalja
Veliku pažnju medija u regionu privuklo je hapšenje Jasmina Mulahusića optuženog za širenje rasne i verske mržnje prema Hrvatima i Srbima, a o kojem su isplivale informacije da je povezan sa svetskim islamističkim terorističkim organizacijama i da su te njegove aktivnosti evidentirale i strane bezbednosne službe.
Sumnja se da je Mulahusić, da bi izbegao hapšenje, bio saučesnik u bacanju ručne bombe na luksemburške policajce koji su ih progonili
Granična policija BIH uhapsila je Jasmina Mulahusića (45) u subotu i predala Tužilaštvu BIH, koje je za njega zatražilo pritvor i saopštilo da se on, prema prikupljenim podacima, dovodi u vezu s osobama bliskim terorističkim organizacijama, uključujući i Al Kaidu.
- Radi se o vrlo kompleksnim istražnim aktivnostima koje prevazilaze pitanja državne sigurnosti
BIH. Osumnjičenog su evidentirali i istražni organi drugih zemalja, što je rezultat zajedničkog rada u borbi protiv međunarodnih terorističkih aktivnosti - naveli su iz Tužilaštva BIH.
Dodali su da su pritvor osumnjičenog, koji se dovodi u vezu s terorističkim aktivnostima, predložili zbog opasnosti od bekstva, opasnosti da bi boravkom na slobodi mogao ometati istragu, prikrivati dokaze te uticati na svedoke ili saučesnike, kao i ponoviti krivično delo ili dovršiti započeto, prenose „Nezavisne novine“.
„Taj državljanin BIH i Luksemburga
je pod istragom Tužilaštva BIH i terete ga da je duže vreme, putem društvenih mreža i interneta, u javnost plasirao uvredljive poruke na nacionalnoj i verskoj osnovi, kojima se na najgrublji način vređaju verska i nacionalna osećanja građana u BIH, te izrađivao i plasirao različite foto i video montaže kojima se širi nacionalna i verska mržnja i netrpeljivost između naroda u BIH“, navode iz Tužilaštva BIH. KOCKICE SE SKLAPAJU
Dok istražioci sklapaju kockice u slučaju „Mulahusić“, o njemu počinju da cure brojne informacije, uključujući i onu prema kojoj se on spominje u izveštaju alžirske vlade podnesenom Odboru Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
U tom izveštaju navode se osobe i organizacije povezane
s terorističkim organizacijama širom sveta, u prvom redu s Al Kaidom. U detaljnom dokumentu navodi se ime Ahmed Zaui alijas Abu Hudeifa, koga je, kako je objavljeno, alžirski krivični sud pet puta osudio u odsustvu za terorističke aktivnosti.
Tvrdi se da je dokazana njegova povezanost s Jasminom Mulahusićem. Pored toga, kako se dodaje, u izveštaju austrijske Savezne kancelarije za zaštitu Ustava i borbu protiv terorizma, Jasmin Mulahusić spominje se nekoliko puta. Taj izveštaj podnesen je zato što je Sudanac Behari Masad Omer zatražio austrijsko državljanstvo. Kako se dalje između ostalog navodi, Omera sumnjiče da je neko vreme pripadao Al Kaidi.
Prema medijskim izveštajima, Omer je, osim velikog broja kontakata s pripadnicima islamističkog ekstremističkog miljea iz arapske i severnoafričke regije širom Austrije, održavao komunikaciju i s islamskim ekstremistima iz Luksemburga.
Na osnovu prikupljenih podataka, kako se navodi, Behari je imao brojne telefonske kontakte s osobama u Luksemburgu, a na spisku je i Jasmin Mulahusić, koji je, inače, rodom iz Zavidovića.
Postoje tvrdnje i da je Mulahusić, zajedno s još jednim muškarcem, učestvovao 1995. u bacanju ručne bombe na pripadnike luksemburške žandarmerije koji su ih progonili, kako bi izbegli hapšenje.
PRITVOR ZA OSUMNJIČENOG
Tužilac Tužilaštva BIH Oleg Čavka na ročištu u Sudu BIH za određivanje pritvora Jasminu Mulahusiću zatražio je da mu bude određen jednomesečni pritvor za krivično delo izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje, razdora i netrpeljivosti.
Čavka je naveo da postoji osnovana sumnja da je Mulahusić tokom prošle i ove godine u Luksemburgu i BIH širio versku i nacionalnu netrpeljivost objavama na Fejsbuku i da je jedan od tih profila bio i na arapskom jeziku. On je rekao da je mržnja širena prema licima srpske i hrvatske nacionalnosti, kao i licima bošnjačke nacionalnosti koja nisu saglasna sa Mulahusićevim stavovima.
Odbrana Mulahusića se protivi zahtevu Tužilaštva i kao alternativu predlaže eventualne mere zabrane. Odbrana smatra da je ovaj slučaj trebalo da se završi kao parnični postupak na nekom opštinskom sudu, a ne da se vodi krivični postupak pred Sudom BIH.