ŽITNOJ MAFIJI JE POMOGLA LOŠA KONTROLA
Ova muljaža je veća nego što se na prvi pogled čini, tek ćemo saznati ko je sve umešan i koliki su gubici, kaže za Alo! Marijan Rističević
Dok građani strahuju i pitaju se koliko je žitna mafija ugrozila Republičke robne rezerve, kao i kako će to uticati na sve nas, razmotava se klupko i polako se otkrivaju glavni vinovnici prevara.
Situacija je izuzetno kompleksna, ali se može razrešiti dubokom i opštom istragom, smatra Marijan Rističević, političar i poljoprivrednik.
- Kada bi se do tančina razložilo ko je s kim poslovao i ranije imao problema sa sličnim radnjama, kao i ko je upleten u sve, verovatno bi se došlo do odgovornih. Čvrsto verujem da bi sve bilo drugačije da su kontrolori dobro obavili svoj posao. Deo krivice je sigurno na njima, jer kad oni sami kontrolišu, stanje uvek bude u redu, ali kada pošaljemo policiju s njima, uvek se pronađe minus - objasnio je Rističević, i dodao da bi svaka tona žita koja uđe i izađe iz skladišta morala da bude prekontrolisana.
- Ne verujem da su oni to sve prodali, preprodali od januara do sada. Mislim da robe poodavno tu nije bilo. Samo što kontrolori to, namerno ili slučajno, nisu otkrili.
Kad su, istakao je, 2013. godine otkrili sličnu proneveru, prva kontrola je pokazala da je sve u redu, ali je zbog sumnji angažovana nova i otkriveno je da u skladištima nedostaje 83.000 tona.
Veliko je pitanje, naveo je Rističević, da li je sva roba uopšte stigla u silose i, ako jeste, kako je mogla da bude proneverena u tako kratkom roku.
- Bilo bi dobro pogledati kad je roba stvarno nestala, odnosno koliko je kamiona bilo na izlazu između 1. januara i 1. aprila. Da bi se ta količina izvezla, trebalo je 600 šlepera, a to nije moglo da prođe neopaženo, i to u vreme kada je izvoz zabranjen - rekao je Rističević.
Skladištari su ne samo oštetili
i izneverili državu, već su, verovatno, doveli u problem i poljoprivrednike s kojima sarađuju.
- To je trostruka šteta. Em
nema robe, em su uzimali novac a nisu je čuvali, em su seljake ostavili bez žita koje su im oni poverili. Kad država bude htela
da uzme robu od seljaka, oni će biti goloruki - rekao je Rističević.
Prema rečima našeg sagovornika, skladištari su ranije morali da stave hipoteku na objekat, ukoliko su hteli da skladište državnu robu.
- To je promenjeno jer, navodno, nisu mogli da dižu kredite kad su im objekti pod hipotekom. Potom je država garantovala za njih, a sada su na snazi treći propisi - zaključio je Rističević.