VOLEO BIH DA ORLOVI POBEDE BRAZIL!

Navijam i za karioke, ali deo mene koji je za Srbiju nekako je jači. Velika mi je želja da prođemo grupu zajedno, pa da se kasnije ponovo sretnemo

Kada ljubav umeša prste, čovek se odlučuje na razne stvari. Kao, recimo, da ode daleko od kuće, više od 10.000 kilometara daleko. Tijago Fereira, rođen u Brazilu, u bajkovitom Rio de Žaneiru, upravo zbog ljubavi se odlučio na dalek put, a ta ljubav pretvorila se u nešto što je teško opisati.

Posle 10 godina u Srbiji, Tijago je postao Srbin, zaslužio naše državljanstvo, preselio se u našu zemlju. Srpski govori perfektno i trudi se da se glas o našem gostoprimstvu i lepotama Srbije čuje daleko. Sada je uspešan turistički vodič, navijač Crvene zvezde, najpoznatiji Brazilac u Srbiji ili Srbin iz Brazila, kako vam je draže. I priča za Alo! u prazničnom trobroju.

- Ovo mi je deseta jubilarna godina otkako sam se i zvanično preselio u Srbiju. Prvi put sam došao 2010. Bila je to lepa ljubavna priča koja me naterala da pređem okean, naučim srpski, da učim o istoriji Srbije, kulturi, ali me je i naučila da volim ovaj narod. Zbog toga mi je puno srce, jer sam već čitavu deceniju ovde i nemam plan da se vratim u Brazil.

Da li se sećaš trenutka kada si se u Srbiji prvi put osetio kao kod kuće?

- Bio je 17. jul 2010. kada sam došao u Beograd. Odmah sam se osetio kao kod kuće. Svi su me veoma lepo dočekali, ugostili. U prvom trenutku kada sam čuo ljude da pričaju srpski, delovalo mi je kao da se svađaju, ali sam brzo shvatio da je ovo moj drugi dom.

U međuvremenu si dobio i državljanstvo, koliko te je to obradovalo?

- Jedva sam dočekao da dobijem pasoš. Velika je čast što sam postao prvi Brazilac koji nije fudbaler a dobio je državljanstvo. To je priznanje za sav trud koji sam uložio za promociju Srbije u Brazilu. Drago mi je da mogu da kažem da sam polu-srbin, polu-brazilac.

Da li ti nedostaje Brazil?

- Na početku je bilo teško. Mislim da se to dešava svakom koji ode van svoje zemlje. Ali, imao sam cilj koji me je vodio, slušao sam srce, a ono je izabralo Srbiju. I kada sam odlazio u Brazil, bio na Kopakabani, opet me je vuklo Srbiji.

Kome ćeš pokloniti srce na Mondijalu u fudbalu. Planiraš li da ideš u Katar?

- Veoma sam srećan što će Srbija i Brazil ponovo igrati na Svetskom prvenstvu. Prirodno, navijam za Brazil, ali će mi biti drago ako „orlovi“slave, jer im svi daju manje šanse. Deo mene koji kaže Srbija nekako je jači i stvarno ne bi bilo loše da pobedi. Moja velika želja je da Srbija i Brazil zajedno prođu grupu, pa da se kasnije u nokaut fazi ponovo sretnu. Voleo bih da odem u Katar, pa ako neko želi da mi pokloni kartu slobodno može da mi se javi, neću ga odbiti.

Obišao si gotovo celu Srbiju, gde ti se najviše svidelo?

- Svaki deo ima nešto, samo treba da se istraži. Meni je, ipak, najdraži kraj zapadna Srbija, gde sam i živeo u Prijepolju. Ceo taj kraj od Zlatibora do Sjenice, Kamene gore, to je moje omiljeno mesto. Mir, priroda, divljina, izolovanost, prelepo. Pored toga, tu su dobri ljudi, dobra hrana, a toga ima svuda po Srbiji.

Ostaješ da živiš ovde?

- I da se bavim turizmom, naravno. Još izlazimo iz krize zbog korone, pa sada zbog rata u Ukrajini, posledice se osećaju, ali se ne damo. Trudimo se, radimo na promociji. Snimam emisije, predstavljaću Srbiju u pravom svetlu i nadam se da će se ljudima to dopasti.