SAČUVAJ ME, BOŽE, PETKA 13.

Autentična iskustva na najbaksuzniji dan u godini

Da ima nešto baksuzno kad je petak 13. - ima. Neka priča šta god hoće, ali uopšte mu se ne radujem, još mi je u glavi iskustvo od prošle godine - rekla je za Alo! Beograđanka Jovanka K. (70). - Bio je petak, 13. avgust. Prvo su me sin i snaha iznervirali. Em su mi unuku probudili u sedam ujutru i naterali je da se navratnanos spremi za izlet, em su mene požurili da pođem s njima do Kalenić pijace. Iako sam pomislila ko još radnim danom ide na pijacu, ništa nisam rekla. Sin je vozio kao lud, psovao je druge vozače, ko da je neki đavo ušao u njega. Snaja je ćutala, ali kad se ispostavilo sa smo kod Hrama Svetog Save stigli sat ranije, jer su deca na Taru kretala u devet, a ne u osam sati, osula je takvu paljbu na onog mog mučenika. Ne umem da ponovim šta je sve izgovorila, jedna glava, devet jezika.

Sin, naravno, ni posle pola sata nije uspeo da nađe parking, pa ga je Jovanka poslala kući. - Kupila sam kilo bresaka, krstila se levom i desnom na cene i usput ostala bez novčanika. U nadi da mi je ispao, vrtela sam se gore-dole, ali nigde ga nije bilo. Ni danas ne znam jesu li mi ga ukrali ili sam ga ostavila na nekoj tezgi, srećom, otkad su me opljačkali u autobusu 26, dokumenta nosim odvojeno. A onda, na putu ka Kalemegdanu, gde je trebalo da se nađe sa prijateljicom, videla je kako izgleda vrhunac baksuzluka. - Čekala sam u Makenzijevoj trolejbus duže od pola sata.

Ušla sam u prvi koji je išao samo do Slavije. Psujući one koji su pešačke prelaze onoliko udaljili od Slavije, stigla sam do sledećeg, gde staje i autobus

31. Svejedno mi je bilo kojim ću do Terazija, gde je trebalo da se nađem s prijateljicom i da odemo do Kalemegdana. Kao i uvek, odjednom su stigli i trolejbus 29 i autobus 31, većina je ušla u trolu, a ja sam birala tridesetjedinicu. Ali, umesto napred, krenuo je nazad. Zaobilazio je trolejbus koji se pokvario. I tada je počela drama.

Prema rečima ove penzionerke, sedokosi gospodin njenih godina sa slušalicama u ušima napravio je scenu.

- Nabio je glavu u ruke, ramena su mu podrhtavala. Pomislila sam da se smeje, a kad sam videla da plače kao malo dete, naježila sam se. Psovao je redom, GSP, red vožnje, ljude na stanici od kojih nije video stajalište. Ispostavilo se da je promašio stanicu. Naglas sam povikala sačuvaj me bože baksuznog dana, izašla iz autobusa, uzela taksi i vratila se kući - ispričala je za Alo! Jovanka.

Pitali smo naše građane plaše li se petka trinaestog, i šta će preduzeti danas da im se ne desi maler. doktorka iz Beograda, ne plaši se petka 13. i ništa ne preduzima. Njen muž građevinski inženjer iz Beograda:

- Ne verujem u magiju, vračanje, veštičarenje, treće oko i ostale gluposti, a petak 13. spada u to.

nastavnik engleskog iz Svilajnca, plaši se rata i epidemije.

- Moliću se da ne dođe do toga, a ako se ipak desi, uzdaću se u Boga. Bitno je da u tim situacijama čovek ne bude čoveku vuk.

medicinski tehničar iz Loznice, ne boji se ničeg, ali zna način da se zaštiti.

- Molitva Svetog Kiprijana moćno je oružje u borbi protiv takvih stvari, pa ću je izreći i danas, na petak trinaesti. Ja sam pravoslavac.