EVROPLJANE BRINE SEZONA GRIPA

››› Štadin Zdravstveni izveštaj za novembar 2022.

Pojačan strah od svake vrste virusnih infekcija jedna je od posledica pandemije kovid 19, pokazuje Zdravstveno istraživanje kompanije Štada, koje je obuhvatilo preko 30.000 ispitanika u 15 zemalja, među kojima je i Srbija. Hladni jesenji dani otvaraju sezonu prehlade i gripa. Ali posle dve godine kovid pandemije, mnogi Evropljani osećaju nelagodnost i na sam pomen virusnih infekcija, pa strahuju kako od novih mutacija koronavirusa tako i od drugih sličnih infekcija.

ZA TREĆINU MASKE POŽELJNE

U Srbiji rezultati Štadinog istraživanja pokazuju da 45 % građana namerava da i dalje drži distancu kao meru zaštite od respiratornih infekcija, 36 % će nastaviti redovno da dezinfikuje ruke, a trećina će svakodnevno nositi masku.

Iako maska u većini zemalja više nije obavezno sredstvo zaštite, veoma je poželjna i među Špancima 52%, Portugalcima 44% i Italijanima 41%. Istraživanje otkriva i da je danas 43% Evropljana zabrinuto kako će okolina reagovati ukoliko budu kijali ili kašljali u javnosti. Ova briga je posebno izražena među Austrijancima (55%), Portugalcima (53%) i Srbima (52%), dok o tuđem mišljenju po ovom pitanju manje brinu Nemci (39%) i još manje Španci (30%).

SRBI VOLE DODATKE ISHRANI

Vodeći se narodnom bolje sprečiti nego lečiti, Evropljani najčešće uzimaju vitaminske i mineralne suplemente kako bi ojačali imunološki sistem i izbegli kašljanje, kijanje ili povišenu temperaturu. Dodaci ishrani, ukoliko se uzimaju redovno i u preporučenoj dozi, svakako mogu biti podrška jačanju odbrambene snage organizma. Štadino istraživanje pokazuje da su vitaminski i mineralni preparati najpopularniji u istočnoj Evropi i na Balkanu. Žene ih 54 % češće koriste nego muškarci – 44 %. Građani Srbije prednjače u naklonosti prema dodacima ishrani, pa njih čak 69% uzima preparate za jačanje imunološkog sistema. U stopu ih prate Česi 66 %, Rumuni 64 % i Poljaci 59 %. Ovakvoj prevenciji manje su skloni Nemci 26 %, Francuzi 26 %, Holanđani 24 %, Belgijanci 23 %, Austrijanci 22 %. Ipak, samo nešto manje od petine (18 %) odraslih Evropljana kaže da ne uzimaju nikakvu vrstu dodataka ishrani.

Kada su u pitanju prirodni lekovi i biljni preparati, koriste ih svega 26 % Evropljana u odbrani od virusnih infekcija. Istraživanje je i u ovom slučaju pokazalo da su najveći pobornici prirodnih lekova građani Rumunije 45 % i Srbije 41 %.