AN SU I DA
bili presrećni - seća se Zlata i navodi jedan problem koji je imala kroz trudnoću, ali i navodi da je bog uvek bio na njenoj strani.
- Održavala sam trudnoću tokom bombardovanja, kad nigde nisi smeo iz kuće, bio je policijski čas, bombe su padale, a ja sam morala da primam hormonsku terapiju. Doktor je zbog toga obučio Peju da mi on sam daje injekcije. Iskreno, ja se nimalo nisam plašila, ali on samo što nije pao u nesvest. Posle trećeg-četvrtog puta probili smo led, pa nam je to posle bila rutina, kao da pijemo kafu - priseća se šarmantna folk zvezda kroz smeh.
Iako je imala zakazan carski rez jer je i prvog sina tako rodila, Zlata se priseća vremenskih neprilika te zime i gubitka prijatelja koji ju je jako potresao.
- Dolazi vreme za porođaj, živeli smo na Zelenom vencu i trebalo je otići do Narodnog fronta, a sneg je napadao dva metra. Sećam se kao da je juče bilo, spremam se da krenem i čujem da je Arkan ubijen. Bila sam osetljiva i pod velikim stresom - srećna što ću roditi dete i tužna što je ubijen čovek koji mi je pomogao da se to desi. U bolnici nisam znala da li da plačem od sreće ili od tuge. Peja mi donosi novine, pratimo datum sahrane na koju treba da ide i doktor koji me porađa - priseća se Zlata, i nastavlja:
- Stavlja me na program, rano ujutru na dan Arkanove sahrane, ali eto, bog je i tu umešao prste. Ispostavlja se da mi krvna slika nije dobra i da će mi trebati krv. Doktor odnosi krv na analizu u Zemun i za koji dan donosi rezultate koji su fantastični, saopštava mi da je aparat u Narodnog fronta bio u kvaru i pokazao netačne rezultate. Porodio me je nekoliko dana nakon Arkanove sahrane, na drugi dan Svetog Jovana, inače krsne Pejine slave, tako smo sinu i dali ime - završava Zlata svoju priču.