FALI MI KORZO U KNEZU!
Rođeni Beograđanin i dalje je zaljubljen u svoj grad, a četiri mesta koje voli najviše su Skadarlija, Trg republike, Knez Mihailova i Ada Ciganlija
Đorđe Pavlov, poznatiji kao Đoka Kortina, jedan je od naših najpoznatijih manekena. Posle uspešne karijere na pistama širom sveta i završenog Pravnog fakulteta, posvetio se ugostiteljstvu. I danas sa 72 godine ne prolazi nezapaženo kod lepšeg pola.
Rođeni Beograđanin i dalje je zaljubljen u svoj grad, a četiri mesta koje voli najviše su Skadarlija, Trg republike, Knez Mihailova i Ada Ciganlija.
- Ada je nešto što je jedinstveno u Evropi, to je svetsko čudo koje mi nažalost ne koristimo dovoljno, vazduh, voda, ljudi, kafane, sve to na jednom mestu, sve mi to mnogo prija, ali moram da priznam da tokom leta ne idem baš često jer bude prevelika gužva, a ja nisam tip koji se kupa i sunča, već volim više da po suncu samo prođem, kako volim da kažem, od tačke A do tačke B. Tačka A je jedna kafana, tačka B druga - otkriva Kortina za Alo!.
Odrastao je ispod Skadarlije, u blizini Bajlonijeve pijace, a najranija sećanja iz tog perioda i dalje izazivaju osmeh na
KORTINA
njegovom licu. - Stan u kojem sam živeo gledao je na pijacu i tu sam živeo od sedme do 20. godine sa roditeljima. Sećam se da su ljudi iz cele zemlje dolazili na pijacu, tu su se prodavale razne stvari, pijaca je bila Jugoslavija u malom. Priznajem, ja jesam jugonostalgičar, najlepši deo svog života sam proveo u toj državi - rekao je on.
Najveći deo mladosti je proveo u Drinčićevoj ulici, a kad evocira uspomene sve je vezano za Skadarliju.
- Kroz Skadarliju sam prolazio milion puta, i kad sam išao u školu jer sam autobus čekao na Zelenom vencu, svaki izlazak u grad je bio preko boemske četvrti - prisetio se beogradski šmeker.
Shvatio je da ništa nije slučajno jer tu je 12 godina držao restoran „Zlatni bokal“, a baš je kao klinac iz vinskog podruma koji je bio na tom mestu dedi kupovao rakiju.
Njegovi prvi izlasci vezani su za Knez Mihailovu.
- To je bila štrafta ili korzo koji bi i sada svaki grad trebalo da ima. Ništa drugo nije bilo, mi klinci smo imali svoj ćošak - priseća se Kortina, koji je svoju sreću, i poslovnu i životnu, uvek tražio u centru grada, jer voli beton.
Uvek je živeo u Beogradu. Jednom je zamalo ostao u Njujorku i jednom u Italiji, ali je shvatio da to nije za njega.
- Tamo ne bi bilo sreće za mene! Tamo je brz tempo, a meni to ne odgovara. Ja sam maratonac. Sve što počnem završim, ali mi treba vremena. Tako funkcionišem čitav život - ističe Kortina.