EVROPA, KUĆA KOJOJ PUCA TEMELJ
Iako zvanično zagovaraju zabranu uvoza gasa i nafte, mnoge zemlje kupuju naveliko ruske energente, a sada su se setile i koliko košta održavanje zaplenjenih jahti, dok o dijamantima niko ne priča javno
Da nije tužno, bilo bi smešno.
Ako dogovor kuću gradi, onda u kući zemalja pod krovnim nazivom Evropska unija - puca armatura. Ne treba ovo shvatiti kao komentar evroskeptika, naprotiv. EU i te kako ima smisla i treba da postoji. Raspadanje ne valja ništa, to Srbi i ostali Jugosloveni dobro znaju. Međutim, činjenice su, jel’te, činjenice.
Drugačije se ne može objasniti ono što se dešava oko dogovora ministara energetike Evrope o ceni ruskog gasa evo već mesec dana (ako ne i više), oni hoće da je ograniče, ali ne ide, pa ne ide. Grci su protiv, Mađari su protiv, čak i Francuzi. Očigledno je da su i najveći zagovornici kupovine ruskih energenata u potaji protiv. Jer, bez gasa nema ni industrije, nema radnih mesta, nema zarade, i oni to vrlo dobro znaju.
I kao šlag na toj smuljanoj torti, u petak se oglasio portparol Evropske komisije, izvesni Erik Mamer (slabo se oglašava) i izjavio da Brisel nikada nije imao nameru da zabrani uvoz ruskog gasa! On je zaboravio, ili nije bio na brifingu, ali njegova šefica Ursula fon der Lajen, predsednica te iste Evropske komisije, rekla je mnogo puta upravo suprotno - da je cilj smanjenje, a vremenom i potpuni prekid zavisnosti Evrope od ruskog gasa. Dakle, da se čovek prekrsti, čak i ako je nevernik… Što je najluđe, stalno stižu i vesti o tome da Velika Britanija obilato nabavlja ruski gas, da i mnoge evropske zemlje uporno ignorišu sankcije, i da ruski tankeri normalno dostavljaju i gas i naftu u evropske luke. I kome sad da veruješ?
Ima još nešto potpuno apsurdno, ako sve navedeno nije dovoljno… Još u maju ove godine Evropska komisija je, navodno, spremala dokument po kojem će izbegavanje sankcija protiv Rusije biti, pazi sad - krivično delo. I to zato da bi se lakše zaplenila ruska imovina. I nikom ništa.
Inače, deo zaplenjene imovine su i luksuzne jahte ruskih oligarha (ko se seća, one su bile prve na spisku). E, sad je već zabavno prema poslednjim informacijama, tek sad su se dosetili da te konfiskovane jahte, među kojima je i jedna u vlasništvu Romana Abramoviča, treba održavati. I da to košta oko 10 miliona dolara godišnje, po komadu. I to će morati da plate poreski obveznici SAD, ili neke druge države u kojoj su jahte smeštene. Sad već može i levom rukom da se krsti…
Kad se sve sabere, malo je smešno, a mnogo više tužno, a malo i jezivo. Treba imati na umu, to su ljudi koji odlučuju o životu i smrti, ali izvinite unapred, ponekad deluje kao da ne bi mogli da čuvaju ni nacrtanu rusku ovcu.
I ne samo to. Oni, najbolji od najboljih što Evropa ima da ponudi mnogo vole skupe kamenčiće. Kako? Lako. Jer, do sada, jedine sankcije protiv Rusije koje svi prećutkuju su one koja se tiču dijamanata.
A zašto? U Antverpenu, Belgija, smešten je „evropski centar dijamanata”, u koji se sliva drago kamenje iz svih krajeva sveta, a godišnje obrnu 37 milijardi evra profita. E sad, kad bi ostalih bez ruskih đinđuva, taj centar bi pukao, a tržište bi se preselilo u Dubai, ili čak Indiju.
I dijamante niko živ u Evropi ne pominje, za njih nema sankcija. Pa stvarno, da se odreknu ruskog gasa, nafte, žita, u redu. Ali dijamanata? Ne, to nikako! Zaključak? Sram vas bilo. Eto, toliko.
Ljudi koji odlučuju o životu i smrti ponekad deluju kao da ne bi mogli da čuvaju ni nacrtanu rusku ovcu