MANI SE ORUŽJA, LJUBAVI TATINA, MANI SE KURŠUMA, JUNAČE!
Strašne tragedije koje su zadesile Srbiju 3. i 4. maja potresle su svakoga. I svako se sa užasima bori na svoj način. Biznismen i pisac Vladimir Đukanović napisao je pismo, posvetio ga je sinovima, a njegove reči potresle su mnoge. Ovu priču vam prenosimo u celosti: „Sine moj od 13 godina, teške su nam ove vračarske ulice. Teže nego ikad, ovako prazne. I dok grabiš istim prema školi, šta ti misli goni, gde ti je pogled uprt? Kažu, sine, daj bože da živiš u interesantnim vremenima. A tata se baš tih plaši. Vremena interesantna puna su kuršuma, tog đavoljeg semena. U tim vremenima sve se lomi, krši kao osam malih duša za koje vremena više nema.
Sine moj od 13 godina, teške su nam i ove virtuelne ulice. Teže od svih popločanih, filigranski utkanih. Kuda te vode svi ti gigabajti, svi ekrani teški kao okovi. Da li te odvlače od nas, sine, i kako tamo da te nađem? Isto mi vele, sinko, eh kako je bilo nekad. A ja isto stasah u prokleto interesantnim vremenima, kad su meci fijukali, a majke jaukale. A ja sam, sine, tiho
plakao, onako da niko ne vidi, odlazeći.
Sine moj od 13 godina, kuda ćeš ti danas? Po ocene u školu? Život je prokleta ocena, na svakom koraku bi da te ocene. A svaka ocena, kao podla ucena, uvlači se pod kožu kao krpelj. Zato ne ocenjuj ljude, sine, pusti ih na miru, jer svaka tvoja ocena za nekog je potcena. Mani se oružja, ljubavi tatina, mani se kuršuma, junače. Nek ti oganj bude lopta, a munja olovka. Nemoj blizu vatre, nemoj blizu promaje, molim te.
Sine moj od 13 godina, na kraju tih vračarskih ulica gore sveće.
Bukte ljuto, bukte tužno, ugasiće se neminovno. Ali pamti ovo jer vreme bledi sve, pa i ono što se zaboraviti ne sme. Ako ti ikad svet dozlogrdi, ti stani. Kuršume nemoj, dalje od mene, jer sam slika tvoja, a ti slika moja. Nema krivca do oca, i kad budeš jedan, a ti to upamti.
Sine moj od 13 godina. Ne prekidaj nevine korake zbog svojih raskoraka. Svaki um nosi tamu svega prošlog i ne razdanjuj ga sam... tu smo. Jer ako nismo, bolje da nas nema.
Za moje sinove…10 i 13 godina…“, napisao je Vladimir Đukanović unutar objave na svom blogu „Fejsbučenje“.