Sto babica, kilava deca
Ovih dana se osećam kao pravi stručnjak za dojenje. Ne, nisam se porodila, ali puno mojih drugarica, prijateljica, poznanica jeste. I pitaju me za savet. Da li beba plače zato što je gladna, koliko ona stvarno posisa, da li joj treba dohrana, kako da je držim, kako da znam da je sita…
Odgovornost je velika jer je problem ozbiljan. Kažem ozbiljan najviše zbog činjenice da su danas bebe koje sisaju zaista privilegovane.
Moje dvoje je na tom mleku stasalo, pa valjda treba sve da znam. Ne znam da li sve znam, ali dobro znam koja to patnja i frustracija za ženu može da bude. I znam da dojenje, kada se žene odluče na taj potpuno prirodan ali težak put, postaje pitanje života i smrti. I znam da, ako se desi da majka izađe iz bolnice a beba iz bilo kog razloga tamo ostane, pa dobije dohranu iz flašice ili, ne daj bože, šprica, dojenje često postaje nemoguća misija.
Još se sećam babice u penziji koja je ušla u moju sobu, dok sam sa strašnim mastitisom sedela i plakala, kako mi naredbodavnim tonom i kažiprstom uperenim u mene govori: „Ti, mala, brzo u kupatilo, 15 minuta tuširanja vrućom vodom, a ti, tata, da skuvaš kafu“. Posle toga je iz mene iscedila život i pomogla mi. Hvala joj.
Međutim, nije svima isto. Svaka beba je drugačija, svaka mama je drugačija. Ali uglavnom razmišljaju isto. Kakva sam ja to majka ako ne umem čak ni da podojim dete? U trenutku kada je žena još uvek slabašna od porođaja takva samotortura je zaista nepotreban teret. Onda se zapitamo da li je detetu potrebnija stabilna majka koja ga hrani na flašicu ili uzneverena majka koja misli da ništa ne radi kako treba? Čula sam čak i da je jedna svoje mleko nosila u „Batut“na proveru!
A ne može čovek ni da se ne zapita – kad je dojenje postalo takva komplikacija? Pa pobogu, dojile su naše majke, bake, prabake, kad adaptirana formula nije ni postojala. Šta se promenilo od tada do danas? Da li smo se razmazile, da li smo postale nespremne za nešto od čega ničeg prirodnijeg nema? Jedno je sigurno. Informacija nam ne fali. Možda samo toliko znamo sve da smo potpuno sluđene.
Dojenje, kada se žene odluče na taj potpuno prirodan ali težak put, postaje pitanje života i smrti