Ne dajte da vam stid remeti život

U nekim situacijama se postidite iz potpuno realnih razloga, a u nekim iz umišljenih. Ove druge nisu dobre, naročito na duge staze, jer vas sprečavaju da budete ono što jeste

Priznati sebi da imamo neki nedostatak jeste teško, ali je prvi korak u rešavanju stida zbog njega

Stid je jedno od glavnih osećanja, tiče se nas samih ili nekih nama dragih bića i osećamo ga kad mislimo da smo svojim izgledom, ponašanjem ili delima pali ispod svojih ideala. Isto možemo da osećamo i kad to mislimo za neke osobe koje su nam bliske. Osećanje stida, dakle, može biti opravdano ili umišljeno. Zbog stida se osećamo loše, javlja nam se osećaj niže vrednosti, osećaj promašenosti, besmisla, čak i potištenost i depresija. Te posledice mogu biti privremene, kratkotrajne ili pak uporne i hronične, što zavisi od više činilaca.

Međutim, kod ovog osećanja najvažnije je da naučimo da razlikujemo dve dimenzije stida. Prva se odnosi na to da li je naš stid realan ili je uobražen, a druga na to da li ga dugo trpimo ili ga nekako razrešavamo. Te dve dimenzije su i povezane.

– Ako je stid realan, na primer osećamo stid jer shvatamo da nemamo dar za pevanje kao što smo se nadali, onda su pred nama dve mogućnosti: ili da trpimo stid u sebi i celog života se osećamo loše jer nismo toliko nadareni za pevanje ili pak da se suočimo s tom istinom, prevedemo je u gubitak i doživimo kao gubitak – objašnjava Marjan Tošić, psiholog i psihološki savetnik.

Ukoliko je, međutim, stid uobražen, na primer okolina vas je ubedila da ćete zbog oblika svog nosa imati veliki problem u životu, vi se s vremenom možete osloboditi te negativne sugestije, a stav okoline prevesti u povredu, koja se takođe može doživeti kao povreda i razrešiti.

Realni stid nas ograničava kad uporno odbijamo da priznamo sebi kako imamo neki nedostatak, što je teško. Uobraženi stid sprečava nas da budemo ono što jesmo, da bez osećaja niže vrednosti idemo među ljude i gradimo mrežu prijateljstava, da pokazujemo drugima šta umemo i na osnovu svojih sposobnosti dobijamo u životu nove prilike koje zaslužujemo. Jednom rečju, stid nas sprečava da živimo punim plućima.

Empatija ili saosećanje drugih osnovni je psihološki uslov za ublažavanje efekata realnog stida i za oslobađanje od uobraženog stida.

– Mi smo kao bića izuzetno oslonjeni na druge i zato su i naši psihološki problemi i rešenja tih problema uslovljeni odnosima s drugima. Zato je nedostatak empatije značajnih osoba oko nas glavni uzrok psiholoških problema i zato je empatija osnovni uslov isceljenja, naročito u delu osećanja vezanog za neprijatno iskustvo – poručuje naš sagovornik.