Đavolski dobar broj

Dok smo radili ovaj broj „Blic žene“, dešavale su se krajnje neobične stvari. Tekstovi su nestajali iz foldera, slike pucale, sagovornici u poslednji čas otkazivali intervjue, novinari doživljavali najčudnije nezgode na terenu... U jednom trenutku nismo čak bili sigurni da će broj uopšte izaći jer su javili da je crkla mašina u štampariji. Toliko je sve bilo naopako kao da je sam đavo umešao svoje prste.

Ups, đavo? Neko je rekao „đavo“? Jao, dođavola, pa ovo je broj 666, to je njegov broj! Nije ni čudo što nam se odomaćio tu među stranicama kao kod svoje kuće i napravio opšti džumbus! Ali ne lezi vraže, onog momenta kad smo skapirali odakle vetar duva (a sve se, gle čuda, dešava dok je po Srbiji pržio onaj vremenski Lucifer), našli smo načina da mu stanemo na put. Dolazili smo u redakciju naoružani vencima belog luka, što je izazvalo opšte neodobravanje u redakcijama ostalih izdanja. Kao malo smo smrduckali! Ma hajte, molim vas, šta je to u odnosu na đavolju rabotu koju smo proterali iz „Žene“?! Uglavnom, sve se srećno završilo, čim vi čitate ovaj tekst, zar ne?

Nego, iskreno, jeste li na trenutak poverovali da je sve ovo istina? Makar na sekundicu? Verovatno vam je zdrav razum poručio da se sigurno šalim, kao što se i šalim, ali tu i tamo je provejala mala jeza? Ne znam za vas, ali ja sam od onih koji, kad im crna maca pređe put, kažu – jao što je slatka! Ne vraćam se unazad, ne bacam so preko ramena i nemam baš ništa protiv sirote životinje koja nekud ide svojim putem. Ispod merdevina ne prolazim jer neću da mi neko padne na glavu, a za dugme se ne hvatam jer odžačara nikada nisam videla uživo! Na petak 13. uredno radim sve isto što i u četvrtak 12. ili subotu 14, mada onog Džejsona iz filma ne bih volela da sretnem, da se ne lažemo.

A ipak, ma koliko se sad hvalila ovde kako sam intelektualac koji ne pada na bapske priče, to nije sasvim istina. Primetila sam da nikada nisam rekla nešto lepo što se dešava meni ili mojima, a da pritom nisam pljuckala naokolo i kuckala po svojoj glavi. Da ne mislite kako sam grozno nepristojna osoba, pljuckanje je samo simbolično, nije izistinski...

Suština je da svi pomalo strepimo da ne čuje zlo, ali to je valjda sasvim ljudski i normalno. Ono što znam sigurno, pred vama je đavolski dobar broj! Pu, pu, pu, da ga ne ureknem...

Neko je rekao „đavo“? Jao, dođavola, pa ovo je broj 666, to je njegov broj!