Šta je uspeh?
Šta je uspeh, kako ga postići, da li se uspešni ljudi rađaju ili stvaraju, kako postati najbolja verzija sebe... O ovakvim temama slušamo svaki dan, možda nam se već malo diže i kosa na glavi. Ipak, time se bave obični ljudi, organizuju se tribine, seminari, radionice, pričaju na ovu temu treneri za lični razvoj, psiholozi... Nedavno sam i ja pozvana da u jednoj emisiji pričam na ovu temu, a sve uoči 13. rođendana „Blic žene“. Zato što priča o „Blic ženi“jeste priča o uspehu.
Shvatila sam da je neverovatno koliko različiti ljudi imaju različite definicije uspeha. Za nekoga je uspešan čovek onaj koji ima harizmu i viziju, za nekoga je novac jedino merilo uspeha, za nekog trećeg uspeh je nešto konačno odlučiti i istrajati u svojim odlukama.
A ja nekako uz sve pokušaje ne mogu uspeh da definišem precizno, baš zato što je tema toliko relativna i, na kraju, individualna.
Za mene je uspešan čovek onaj koji je sposoban da se prilagodi konstantnim promenama što život donosi, onaj koji je spoznao sopstvene slabosti i našao način da ih premosti ili da s njima živi.
I, da, mislim da se uspeh pogrešno izjednačava s poslovnim uspehom. A danas je biti zadovoljan najveći uspeh. Biti zadovoljan, ne mislim srećan, u svim segmentima života. Naš život ne čini samo posao, ni samo partner, ni samo deca, ni samo prijatelji... Skup svega toga naš je život. I sve to treba da funkcioniše. Kad to vizualizujem, vidim automobil na četiri točka. Ako su sve četiri gume dobre, automobil će ići. Ako se jedna probuši, on će stati. Tako je i s ljudima.
Zato, ako probamo svakog dana da pobedimo sebe, na mikronivou, pomerimo samo jednu svoju granicu, to je uspeh. Ako se mnogo trudimo, na kraju se osećamo poraženo, ali ne odustanemo – i to je uspeh. Ako iz svojih grešaka nešto naučimo, i to je uspeh.
A najveći uspeh je da nikad sebe ne precenimo, koliko god mislili da smo važni ili nezamenljivi.
Za mene je uspešan čovek onaj koji je sposoban da se prilagodi konstantnim promenama što život donosi, onaj koji je spoznao sopstvene slabosti