Istine i zablude o povišenom holesterolu
Znamo da nam krvni sudovi stradaju od holesterola, upadamo u paniku kad vrednosti pređu 5 mmol/l, a evo prave istine
Holesterol je najpoznatija masna supstanca u našem organizmu. Dve trećine holesterola stvara se u telu, dok se jedna trećina u organizam unosi hranom. Holesterol se sastoji iz dobrog holesterola (HDL – velike gustine) i lošeg holesterola (LDL – male gustine), koji je zastupljen sa 70 odsto od ukupnog holesterola.
Najbolja kombinacija izgleda ovako – HDL što veći, a LDL što manji. To nikome nije sporno. Sporno je, međutim, kolika je gornja granica normalnog ukupnog holesterola. U vezi s tim, nažalost, ni zdravstveni radnici nemaju jedinstven stav.
Pitali smo prof. dr Višeslava Hadži-Tanovića, kardiologa, šta je istina, a šta zabluda o holesterolu i koje su vrednosti u granicama normale.
– Granica normalnog holesterola godinama je sistematski snižavana, što je dovelo do povećane upotrebe lekova, statina, koji snižavaju vrednost holesterola. Laboratorije kažu da je normalan holesterol do 5 mmol/l, a najnovija istraživanja pokazuju da je holesterol normalan do 7 mmol/l i da do te vrednosti ne treba uzimati lekove koji ga smanjuju. Tek ako su vrednosti holesterola konstantno veće od 7 mmol/l, lekar treba da prepiše statine, uz redovnu kontrolu jetre, štitne žlezde i šećera u krvi – kaže prof. dr Hadži-Tanović.
On tvrdi da je godinama stvarana fama o lošem delovanju holesterola na krvne sudove i da je upravo on označen kao izazivač ubrzane ateroskleroze, koja vodi do angine pektoris i srčanog infarkta.
– Poznati američki hirurg Dvajt Landel, koji je za 25 godina rada obavio 5.000 operacija na srcu, kaže da je strah od masnoće i holesterola jedan veliki i neutemeljeni mit. On je otkrio da je pravi uzrok srčanih bolesti upala zida u arterijama. Bez upalnog procesa na krvnim sudovima ne bi bilo načina da se holesterol nakupi u zidovima krvnih sudova i da prouzrokuje srčani infarkt i moždani udar. Upala je ta koja uzrokuje da holesterol ostane zarobljen u krvnim sudovima, inače bi slobodno cirkulisao celim telom onako kako je to priroda uredila – objašnjava profesor Hadži-Tanović.
On kaže da su najveći krivci za upalne procese na krvnim sudovima preterana upotreba visoko prerađenih ugljenih hidrata – šećera i brašna, kao i biljnih ulja koja imaju mnogo omega-6 masnih kiselina, a to su sojino, kukuruzno i suncokretovo ulje. Zaključak je da je povećani holesterol u organizmu najčešće posledica loše genetike, nekvalitetne ishrane, slabe fizičke aktivnosti, stresa, šećerne bolesti, hipotireoze i gojaznosti.
SAVET EKSPERTA