Tradicija Nikola Sarić
Neobične boje, detalji, izrazi lica, kompozicija… Baš sve je na ikonama Nikole Sarića drugačije. Kružna kompozicija daje im izgled kaleidoskopa, kao da se svi akteri prepliću i u božjoj ljubavi stapaju
Čudesne ikone modernog vremena
Spoj vizantijske duhovne umetnosti i savremenog i svevremenog slikarstva, lična nadahnuta teologija i život u vreme smart telefona i aplikacija… Sva likovnost i šarenilo trenutka u kom živimo prelamaju se kroz večite reči i poruke Isusa Hrista na ikonama Nikole Sarića.
Studirao je Fakultet primenjenih umetnosti, a obrazovanje dodatno stekao na Akademiji SPC za konzervaciju i ikonografiju. Njegov stil slikanja privlači i one koji nikad nisu celivali ikone.
– Vizantijska slika je jedan od stubova nosača na kojem sam ja dalje gradio. Obojen ličnim iskustvom i znanjem, rezultat je poprimio savremen oblik jer ipak živim i radim u ovom vremenu. Fasciniran sam, a samim tim i nadahnut celokupnim ljudskim stvaralaštvom, od praistorijskih crteža do aktuelnih diskursa, i sve što sam video i iskusio na neki način i u određenoj meri uplivalo je u moj rad – objašnjava Nikola svoj stil ikonopisanja.
Iako mnogi prvo pomisle na dogme i pravila crkve i crkvenog slikarstva, ovaj tridesetogodišnji umetnik uspeva da se razmaše u svom stvaralačkom igralištu, tako da poznate predstave i sli- ke iz jevanđelja donosi na nov način.
– Ikonopisac treba da se razmaše, jer u svom radu istovremeno susreće i teologiju i vizuelnu umetnost, oblasti koje iziskuju ogroman kreativni potencijal. Ako moramo govoriti o pravilima u ikonopisanju, ona nikako ne mogu da se ne odnose na vizantijski stil, na koji se često i misli, jer takva pravila ili kanoni prosto ne postoje. Odgovor na ovu nedoumicu možemo pronaći u etimologiji reči „ikona“, koja podrazumeva sliku nekoga, sa akcentom na sličnost sa originalom koji ova izobražava. Dakle, ikona je u suštini slika nekoga ili nečega što mi sadržajno prepoznajemo i istovremeno dovodimo u vezu sa originalom, bez obzira na autora, stil, vreme, mesto, materijal ili tehniku. Ja sam samo, eto, jedan slikar koji se napaja teološkim, književnim i likovnim izvorima – objašnjava Nikola svoj rad.
Njegov „Ciklus života“čine slike iz jevanđelja i ilustracije nekih biblijskih zbivanja. Centralni događaji, rođenje Isusa ili krštenje u reci Jordan, objašnjeni su dodatnim motivima, koji centralnu priču potpunije opisuju. Kružna kompozicija daje ikonama izgled kaleidoskopa, kao da se svi akteri prepliću i u božjoj ljubavi stapaju.
– Različite perspektive posmatranja se prepliću, te jednu ideju istovremeno posmatramo iz različitih teoloških uglova, ali istovremeno i vizuelnih. Kružnu kompoziciju otkrio sam u antičkom grčkom slikarstvu na keramici, u čemu sam pronašao potencijal za realizovanje ideja, koje bi u tom formatu postale izrazito ritmične i dinamične.
„Ciklus života“bavi se Hristom kao primerom univerzalnog čoveka ili svečoveka. Kroz dvanaest slika pratimo i raslojavamo značajne događaje iz njegovog života i delatnosti i oni nam pružaju odgovore na egzistencijalna pitanja koja svi postavljamo.
Stil slikanja Nikole Sarića, akademskog slikara, privlači i one koji nikad nisu celivali ikone