Inspiracija: Nadežda Pavlović

Baka Nada je za Novu godinu napunila 106 godina. I dalje uživa u životu, vežba, vozi sobni bicikl, druži se, a nedavno je naučila da koristi „Skajp“. Nama je otkrila tajnu dugovečnosti

Blic Zena - - U Ovom - Violeta Nedeljković [email protected]

Tek od 103. pijem lek za pritisak

Rođena u Visokom, u Bosni, pola godine pre početka Prvog balkanskog rata, baka Nada je bila savremenica pesnikinje Desanke Maksimović i književnice Milice Jakovljević Mir Jam, koje je lično upoznala. Obe su bile mile i blagorodne žene, seća se.

Uprkos ozbiljnim godinama, Nada nije zaboravila nijedan bitan događaj u svom životu – pamti rođendane bliskih ljudi, imena, ulice... Zdravlje ju je, kaže, uvek dobro služilo.

Poslali me u Beograd da se udam

– Otkako sam završila osnovnu školu, nisam bila bolesna, lekar me je video svega nekoliko puta u životu. Lekove za pritisak počela sam da pijem u 103. godini. Prošle godine sam operisala kuk, pa se sada krećem

pomoću hodalice. Ali ništa strašno za nekoga ko, kao ja, pamti vreme kada je hotel „Moskva“bio najviša zgrada

u Beogradu, a ljude od Kalemegdana do Slavije prevozio fijaker – smeje se.

Tridesetih godina prošlog veka baka Nada s bratom Nikolom Stjepanovićem, budućim profesorom na Pravnom fakultetu, dolazi u Beograd. On na školovanje, a ona da potraži dobru priliku za udaju.

– Da bih se što bolje udala, roditelji me upisuju u Učiteljsku školu. Kad sam diplomirala, otac me vraća u Visoko, ali pošto tamo nije bilo posla, uspevam da preko prijateljice, čiji je otac bio vojni ministar u Makedoniji, nađem službu u selu Žilče kod Tetova. Boravak u Makedoniji pamtim po divnom druženju u sokolskom pokretu. Nije se gledalo ko je koje vere, svi smo bili kao jedno.

Put je potom odvodi u mesto Jaša Tomić, na samoj granici s Rumunijom, gde upoznaje budućeg muža Lazara Pavlovića, sudskog pripravnika. Za vreme okupacije beže u Valjevo, gde su sačekali oslobođenje i dobili dvoje dece – ćerku Željku i sina Radmila.

– Željka s porodicom živi u Americi, arhitekta je i do penzije je radila kao profesor na univerzitetu. Sin Radmilo, koga ja od milja zovem Bata, ekonomista je i živi u Novom Sadu. Svakog leta ćerka dođe da me obiđe, a Bata je kod mene svakog vikenda. Imam petoro unučadi i isto toliko praunučadi – ponosna je baka Nada.

Iako su nakon oslobođenja ona i njen suprug dobili dobro nameštenje u Novom Sadu, na lalinski život, priznaje, nikad se nije navikla.

– Predavala sam nemački i srpski jezik, ali pošto je po oslobođenju nemački bio proteran iz naših škola, u početku sam predavala narodnooslobodilačku borbu i ofanzive. Učila sam od svojih đaka, od kojih su neki i sami bili u partizanima.

Oduvek je, kaže, želela da bude Beograđanka i ta želja joj se ispunila pre 45 godina.

– Suprug je dobio ponudu za posao u Beogradu, što sam ja jedva dočekala. Nažalost, udovica sam već 40 godina.

Priznaje da je često bilo teških trenutaka, ali ona je sve prihvatala normalno, svesna da postoje stvari na koje ne možemo da utičemo.

– Ono što je juče bilo, ne tiče me se, prošlo je. Nikada ne gledam unazad, samo napred. Imam svoj red koga se strogo pridržavam. Ustajem pre šest, umijem se, pojedem kefir s lanom i sačekam gerontodomaćicu iz Gerontološkog centra. Ona ostaje kod mene do pola deset, a potom mi dolazi moja Ljilja, koja je sa mnom već 15 godina. Od 13 do 15 sati se odmaram i tada se ni na telefon ne javljam.

Negativce zaobilazim u širokom luku

Tajna njene dugovečnosti otprilike izgleda ovako: spavanje na vreme, zdrava ishrana, šetnja, malo vežbanja, vedri ljudi, pozitivne misli, ljubav prema bližnjima, životna radost i umerenost u svemu. Ipak, priznaje da ima jednu slabost – nikad nije mogla da odoli slatkišima. Ne voli kuknjavu i loše vesti, a negativne ljude zaobilazi u širokom luku.

– Svaki moj dan je isplaniran i ispunjen. Čitam, vozim sobni bicikl, pijem sok od sezonskog voća i povrća, čujem se s dragim ljudima. Zbog porodice, koja je daleko, naučila sam da koristim „Skajp“. To mi ulepša svaki dan, čini mi se kao da sam s njima – kaže baka Nada.

Baka Nada ima dvoje dece, petoro unučadi i isto toliko praunučadi

Nada u šali kaže da je rođena u Austrougarskoj, udala se u Kraljevini Jugoslaviji, zaposlila se u SFRJ, a penzionerske dane provodi u Srbiji 10.00 Svakog dana dva puta po pola sata vozi sobni bicikl, u 10 i 17 h, i tako, kaže, održava kondiciju 20.00 Zbog porodice, koja je daleko, naučila je da koristi „Skajp“, pa sada svakodnevno ćaska sa ćerkom, sinom i unucima

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.