U srcu žene: Nina Kršljanin Nisam bila štreber, samo sam znala šta želim
Imala je samo 20 godina kada je diplomirala na Pravnom fakultetu u Beogradu sa prosečnom ocenom 10. U međuvremenu Nina (29) je stekla zvanje docenta i danas predaje studentima na onom istom mestu gde je ona izučavala pravo
Pravo me je zanimalo još u osnovnoj školi, kako zbog svoje životnosti i veze sa svim društvenim aktivnostima, tako i zbog mogućnosti da doprinesem dostizanju pravde, koja mnogima, nažalost, nije lako dostupna, počinje Nina svoju priču i dodaje da je, s obzirom na to da je završila Rusku školu u Beogradu, fakultet upisala sa 16 godina.
Nina je bila briljantni student, a učila je sa lakoćom.
– Najvažnije je učiti sa razumevanjem, odvajati bitno od nebitnog i biti zainteresovan za materiju. Ako učite napamet, sve odreda, pa čak i potpuno nebitne detalje, a ono čime se bavite vas pritom i ne zanima, naravno da će učenje biti sporo i naporno. Kada se čovek s interesovanjem i razumevanjem informiše o nečemu, to je već pola posla. Pamti se daleko lakše, a zapamćeno se mnogo teže zaboravlja – smatra Nina, koja je nakon diplomiranja završila master studije srpske pravne istorije.
Narednih pet godina pohađala je doktorske studije i pisala doktorat na temu „Srpske srednjovekovne povelje kao izvor Dušanovog zakonika“. Danas je Nina docent na predmetu Srpska pravna istorija. Ističe da joj je čast da stoji rame uz rame sa profesorima koji su njoj predavali, sa istaknutim stručnjacima i, pre svega, dobrim ljudima. I kaže da nije stroga prema studentima. Makar kada je gradivo u pitanju.
– Važno mi je da vidim da studenti razumeju ono što uče, da shvataju način funkcionisanja neke pravne ustanove, potencijalne
Svako treba da se trudi da svoj deo sveta, počev od najužeg kutka pa do cele zemlje, učini što boljim
probleme i načine njihovog rešavanja. Manje je bitno da li su memorisali sve podatke – ističe i dodaje da jedino od njih zahteva da budu pošteni.
Dobar pravnik mora da bude pošten
Nikome ne treba da se toleriše pokušaj da prevari druge, smatra, a posebno ne budućim pravnicima, koji će za nekoliko godina biti u poziciji da procenjuju šta je pravično, a od njihove veštine, mudrosti i poštenja zavisiće sudbine ljudi. Kada uporedi svoju i nove generacije, kaže da se stvari nisu promenile i da su „studenti uvek studenti“.
Veliki broj mladih poput Nine je sa diplomom u ruci odlazio iz Srbije. Ona nikad nije razmišljala o tome da napusti Beograd.
– Treba putovati i upoznavati druge zemlje, pa i iskoristiti prilike za usavršavanje u inostranstvu, ali ovde su mi porodica i prijatelji, a smatram i da svako treba da se trudi da svoj deo sveta, počev od najužeg kutka pa do cele zemlje, učini što boljim. Ako su kod nas u nekom pogledu lošiji uslovi nego u nekoj drugoj zemlji, to je baš podstrek da se ostane i radi na tome da se ti uslovi poprave. Ne možemo očekivati da se iko bolje od nas brine o našoj domovini – ističe Nina, i kao primere navodi Jovana Cvijića i Milutina Milankovića, koji su se nakon usavršavanja vratili u Srbiju i pomogli u njenom razvoju.
Očistim godinu, pa pravac na „Egzit“
Jasno je da se zbog odluke nije pokajala, ona danas živi sa svojom prvom ljubavlju i ne koristi društvene mreže. A mnogi će pomisliti da je samo učila i učila.
– Predrasuda je da zbog učenja nemate vremena za izlaske ili neke druge aktivnosti. Sve je stvar organizacije. Ako radite blagovremeno i redovno, imaćete vremena i za odmor i zabavu. Oni studenti koji se tokom većeg dela semestra samo zabavljaju, pa se učenja sete tek kad se ispit primakne, rade sve zbrdazdola i u velikoj žurbi, pa je jasno da im tada ne ostane slobodnog vremena – napominje Nina, koja je imala vremena za sve, pa i za ljubav.
Srećno živi sa čovekom koji je njena prva ljubav već duže od decenije. On je violončelista, predaje u muzičkoj školi i svira u baroknom ansamblu. Nina obožava da čita, a pomalo i sama piše.
– Glavni događaj svake godine je, naravno, Sajam knjiga. Veoma volim muziku, od klasične do metala. Redovno uzimam sezonsku kartu za koncerte Beogradske filharmonije, a još tokom studija sam se trudila da svaku godinu očistim u junskom roku kako bih mogla slobodno da idem na Egzit. Volim prirodu, rado šetam, volim životinje, putovanja. I, naravno, volim da se družim sa prijateljima. Ali realnim, ne virtuelnim, ne trošim vreme na društvene mreže – priča Nina, kojoj su i strani jezici velika ljubav. Ona tečno govori ruski i engleski, usavršava nemački, koji joj je na srednjem nivou, trenutno uči francuski, a koristi se i staroslovenskim, starogrčkim i latinskim.
Čast mi je da radim sa profesorima koji su meni predavali, sa istaknutim stručnjacima i, pre svega, dobrim ljudima