Psorijaza je mnogo više od kožne bolesti

Što se veći procenat kože ljušti, pacijentu je sve teže da izađe među ljude, koji na njega gledaju kao da je zarazan. Jedino pravo rešenje je biološka terapija, ali kod nas ona još nije na pozitivnoj listi lekova

Psorijaza nisu samo suve i isperutane ljuspe po koži koje ružno izgledaju. To je sistemska, autoimuna bolest koja i te kako zna da oteža i iskomplikuje život onima koji s njom moraju da žive. Život s psorijazom može da bude težak, a bolest se naročito komplikuje kad se udruži s nekom drugom bolešću.

– Psorijaza nije kozmetički problem, kako se često doživljava. Osim neprijatnih promena na koži, psorijaza je često udružena s kardiovaskularnim bolestima, poremećajem nivoa masnoća u krvi, dijabetesom tipa 2, kao i inflamatornim bolestima creva poput Kronove bolesti – objašnjava prof. dr Željko Mijušković, predsednik Udruženja dermatologa Srbije.

To sve dodatno opterećuje stanje pacijenata, koji žive u proseku tri-četiri godine kraće u odnosu na opštu populaciju.

Zbog promena na koži ova bolest vidljiva je svima, pa se pacijenti suočavaju s problemima u svakodnevnim aktivnostima, na javnim mestima, pri uspostavljanju socijalnih i emotivnih odnosa, ali i s nalaženjem i očuvanjem posla.

– Svaka peta osoba s psorijazom stigmatizovana i odbačena, teško nalazi životne partnere i ima značajne probleme u fizičkim kontaktima. Od depresije boluje svaki treći pacijent, a čak 10 odsto njih razmišlja o samoubistvu. Utvrđeno je, takođe, da ovi pacijenti u većem procentu konzumiraju alkoholna pića i puše – kaže dr Predrag Majcan, dermatolog.

Da život pacijenata obolelih od psorijaze izgleda ovako, potvrđuje i Vladimir Kecić, predstavnik „Udruženja pacijenata 3P“.

– Psorijazu sam dobio pre 15 godina usled stresa, zbog očeve bolesti i genetskog faktora. U pitanju je teži oblik, čak 80 odsto moje kože bilo je pokriveno promenama. Bio sam anksiozan i suicidalan. Samo sam ležao, bez volje da izađem među ljude, koji su me gledali kao da sam zarazan – priznaje Kecić.

Prvih godinu i po dana pokušavao je da se le- či raznim prirodnim lekovima, ali ništa od toga nije mu pomoglo.

– Kada sam otišao na Vojnomedicinsku akademiju na pregled, odmah sam hospitalizovan. Na sreću, naišao sam na dobre lekare. Terapija koju sam dobio mi je pomogla, ali ograničeno.

Kecić ističe da je pravi boljitak usledio tek nakon primene biološke terapije, koja, nažalost, pacijentima u Srbiji još nije dostupna.

– Život mi se promenio kad sam počeo da primam biološku terapiju, iz donacije. Sad opet živim normalno – kaže Kecić.

Svi pacijenti oboleli od teških oblika psorijaze trebalo bi da dobiju efikasnu i bezbednu biološku terapiju o trošku države, kao što je to slučaj u okruženju.

Pacijenti s teškim oblikom psorijaze često se povlače u sebe i razmišljaju o samoubistvu