Jedem, štedim, mršavim
Kad sam sela i sabrala koliko me izađe moj dostavljeni ručak na poslu, ispalo je da praktično radim da bih na svom radnom mestu jela. To je bio znak za promenu
Jednog dana pekara, drugog porudžbina iz restorana, trećeg dana se za ručak grebem o kolege, četvrtog i petog opet neki od tri scenarija... I kad se ukupno zbroje troškovi mojih gozbi na poslu, ispadne da praktično radim kako bih na svom radnom mestu jela.
Dobro, nije baš tako crno, ali činjenica je da su moji svakodnevni izleti u svet spremljene i dostavljene hrane ostavili veliku prazninu u mom novčaniku i ogroman višak kilograma. Razmišljala sam o tim nesrećnim okolnostima i o tome kako bi bilo divno da situacija bude obrnuta. Onda sam shvatila da će moći da se obrne uz malo volje i planiranja.
Sela sam, sabrala koliko me izađe dostavljeni ručak na poslu i shvatila da, sve i da se hranim bogovski, uz uslov da hranu spremim kod kuće, ti obroci ni u pogledu troškova, a ni kalorijskih vrednosti neće biti ni prineti hrani koju sam dotad jela. Naravno, već sam počela da nabrajam sve one recepte sa „Fejsbuka“koji su gotovi za pet minuta i izgledaju bolje od svega što prosečni restoran ima u ponudi, i krenula da kupujem posude s pregradama. Nisam još ni prikupila sav potreban pribor, a entuzijazam je – splasnuo.
Za početak – zeleniš, belo meso i voće
Radim u smenama i često se desi da ostanem u kancelariji do kasno u noć, da bih ujutro opet poranila na isto mesto. Želim i život van posla, i to život koji se neće sastojati samo od stajanja nad šporetom, pa sam rešila da spustim kriterijume. Kupila sam gomilu zeleniša, voća i pola kilograma pilećih grudi, nameravajući da sebi pojednostavim život.
Meso sam bacila u pleh i ispekla ga, pa ubacila u frižider. Svakog dana pred posao uzmem zeleniš, iz šerpice izvadim malo mesa, ubacim limun, niskomasni sir i začine po želji i eto ručka. Dvaput nedeljno spremim meso i uvek imam zalihu. Za doručak je jednostavno – to je bilo koje voće koje mi padne šaka. Kada mi dosadi, skuvam jaja, takođe u gomili, pa ako nemam neku drugu ideju, jaja i salata savršeno prolaze. Ideja za salatu trebalo je da bude pomoćna, ali kako sam živ čovek sa životom van kuhinje, shvatila sam da je najbolji izbor jer štedi vreme, novac i energiju.
Ne kažem da je čisto uzbuđenje svakog dana otvoriti kutiju i naći istu salatu, ali ne treba očekivati od obroka da vam unese uzbuđenje u život. I najvažnija stvar – ja sam svoj cilj postigla, i u pogledu novčanika i u pogledu kilograma.