Intimno On je duša od čoveka, kad je trezan
S kakvim se dramatičnim situacijama bori žena u ovakvom braku, zašto pristaje na takav život i zašto su brakovi s alkoholičarima najdugovečniji, pitali smo stručnjaka
„Brakovi u kojima je muž alkoholičar spadaju među najdugotrajnije“, pokazalo je istraživanje dr Valentine Moskalenko, ruske naučnice i psihoterapeuta. Iako ovakav zaključak skoro niko ne bi očekivao, posebno kada se uzme u obzir činjenica da svakodnevno svedočimo nasilju nad ženama koje su u vezi s alkoholičarima, mesta sumnji nema. Nauka je nauka, a tu je i rečenica koju smo svi mi ko zna koliko puta čuli: „Ma, on je duša od čoveka kad je trezan!“
Odnos pun posesivnosti
Ako isključimo stereotip da je alkoholičar čovek sa društvenog dna i pogledamo malo oko sebe, shvatićemo da ozbiljan problem s alkoholom imaju i ljudi koje svakodnevno viđamo na poslu, u komšiluku, među rodbinom. Neki uživaju društveni i profesionalni ugled i, uprkos svom problemu, uspevaju da, naoko, normalno žive. Neki pak zauzimaju i visoke položaje, upravljaju velikim kompanijama, prisutni su i u javnosti. O problemima u njihovom porodičnom životu, po pravilu, ne zna se ništa, osim ako i njihove žene ne izgovore gore pomenutu rečenicu o „duši od čoveka“.
S kakvim se dramatičnim situacijama bori žena u ovakvom braku i zašto prista- je na takav život, pitali smo psihologa i psihodramskog terapeuta Gordanu Marić Lalović.
– Alkoholičarski brakovi traju jako dugo, ali ne zato što je bliskost među partnerima velika i trajna. Naprotiv, odnosi među supružnicima najčešće počivaju na simbiozi koja podrazumeva zamagljene granice između njih dvoje. Njihov odnos je ispunjen posesivnošću, manipulacijom, kontrolisanjem, agresivnošću i nejasnoćom šta je čija odgovornost. Takvi parovi na podsvesnom nivou doživljavaju odvajanje kao egzistencijalno ugrožavajuće i zato ostaju zajedno – objašnjava naša sagovornica.
Supružnici su svesni da žive u paklu
Prema navodima Valentine Moskalenko, supružnici su najčešće svesni košmarne situacije u kojoj se nalaze, ali iz te neprijatnosti izvlače i neku dobit na nesvesnom planu.
– Ta dobit se obično sastoji u umirivanju anksioznosti zbog uverenja da zahtevi koje realnost pred njih postavlja prevazilaze njihove psihološke i intelektualne kapacitete. Odnosno, oboje se osećaju bespomoćno – kaže naš psiholog.
„Žena u ovakvom braku sebe doživljava kao jakog supružnika. Ona pomaže, ona se brine, ona je ta koja ispravno odlučuje, koja uvek zna kako treba postupiti,
pa zato i naređuje: ,Ne pij! Leči se!’ Ona kao da uživa u ponavljanju rečenice: „On će bez mene propasti!“, navodi Moskalenko u svom tekstu.
Briga o mužu postaje misija
Sa njom se slaže i naša sagovornica i ističe termin kozavisnik.
– To je osoba zavisna od odnosa s nekim kome pomaže i čije ponašanje pokušava da kontroliše, ne vodeći računa o svojim sopstvenim potrebama i osećanjima. Ona je uverena da ne vredi i da ne zaslužuje da bude voljena takva kakva je. Tako briga o drugom postaje misija, način da se životu nađe svrha i vrednost. Odatle potiče ta prijatnost u pomisli da će on bez nje propasti – naglašava Gordana Marić Lalović.
Duh drame, uzleti, padovi, dodaje ona, preskakanje iz pakla u raj oboma pružaju intenzivnije emocije i utisak da im je život ispunjen, a pretnje razvodom su samo dimna zavesa koja se ponekad zaleluja.
„Stradanjem žena dobija osećaj sopstvene vrednosti, prikriva svoje slabosti i svoju nesposobnost da preusmeri tok života u određenom pravcu.
Život se ne pokorava njenoj volji, ali ona ne želi da prizna tu činjenicu, jer bi to za nju bilo ravno porazu. Zato je razvod isključen“, tvrdi ruska naučnica.
I zato nemojte se iznenaditi kad vas tetka i teča pozovu na proslavu zlatne svadbe iako ga ona „napušta“otkako ste se vi rodili, jer je on „obična ništarija i pijandura“, osim kad je trezan. Tad je „duša od čoveka“.