Napade besa lečite ljubavlju
Kad deca u određenom uzrastu besne zato što nisu dobili ono što su želeli, zamislite sebe u istoj situaciji. S tim što je njima teže nego vama, jer tek uče kako da se izbore s negativnim osećanjima
Situacije u kojima dete manifestuje jake izlive besa jesu neprijatna iskustva za roditelje, a najčešće ih prati i osećaj bespomoćnosti. Kao rezultat toga, mame i tate počinju da viču, i sami iskazujući bes na neki način.
– Pošto su ti momenti vrlo neprijatni, roditelji upadaju u začarani krug frustracija pokušavajući da smire dete. Najčešće im govore: „Hajde, smiri se! Tako veliki dečak/devojčica, pa plače.“Potom ih imitiraju, s malo podsmeha. Često im kažu i: „Prestani ili ćeš dobiti po guzi!“, a dete se i dalje ne ponaša kako treba, što roditelja dodatno frustrira – objašnjava Nikolina Milosavljević, psiholog i savetnik za roditelje.
Istina je da je transformacija iz divnog i nasmejanog mališana u neko čudno stvorenje koje se rita, šutira, vrišti i baca stvari oko sebe vrlo neprijatan doživljaj za roditelja, dete, kao i za okolinu koja to gleda. Zato mnogi roditelji misle da se dete tako ponaša kako bi dobilo ono što želi.
To je samo faza
Prava istina je, međutim, često drugačija. Ako vaše de- te ima između jedne i tri godine, znajte da su izlivi besa razvojna faza i u psihološkom i u fiziološkom smislu.
– Tada dete uči kako da se izbori sa svojim negativnim emocijama, a uloga roditelja je da mu to olakša koliko god je moguće. Dakle, kad počne da besni, pokušajte da to ne tumačite kao nešto upereno protiv vas, već da vam dete šalje određene signale. Ili da je gladno, žedno, da mu se spava ili mu nedostaje vaša pažnja kako bi lakše prebrodilo neke njemu teške trenutke – objašnjava Milosavljevićeva.
Ljutnja ili bes vrlo su neprijatni i za odrasle, a možete zamisliti kako ih preživljava mališan
od dve godine koji još uvek ne zna kako da se izbori s njima i iskontroliše ih kako treba.
Zato kad stišate svoj bes, pokušajte da se stavite u kožu svog deteta. Na primer, ukoliko dete počne da besni i da se ljuti na neprimeren način zato što nije dobilo ono što je želelo, zamislite sebe u istoj situaciji.
Roditelji treba da nauče dete da je potpuno u redu da se naljuti i pobesni, ali da mora da vodi računa kako to pokazuje
– Kako ste se osećali, besno, povređeno? Mislili ste da ste to zaslužili, a niste dobili? Isto se oseća i dete kad mu je uskraćeno nešto što silno želi, to jest njemu je teže nego vama – ističe Milosavljevićeva.
Kontrola emocija se uči odrastanjem
Upravo zbog toga roditelji treba da nauče dete kako je potpuno u redu da se ljuti i besni, ali da način na koji to pokazuje nije ispravan. Nekoj deci pomoći će ukoliko ih zagrlimo i kažemo: „Volim te, ali mi se ne sviđa to što radiš“, a onda sačekamo da napad besa prođe u našem zagrljaju. Ipak, kod neke dece biće efikasnije kad ih jednostavno pustimo i ignorišemo njihovo ponašanje, ali sve vreme ostajemo mirni i strpljivi dok napad ne prođe.
Znajte da napadi besa neće u potpunosti prestati ni kada dete napuni tri godine. I kasnije je moguće da na loš način iskazuje ovo negativno osećanje.
– Najvažnije je da znate da je kontrola ispoljavanja negativnih emocija kao što su bes, ljutnja ili tuga veština koja se uči. Kad dete uči da vozi bicikl na dva točka, vrlo često pada dok ne nauči da održi ravnotežu. Isto se dešava i kod učenja ove veštine. Dete će često padati dok ne nauči da iskontroliše negativna osećanja – ukazuje naša sagovornica na kraju.