Duh i telo Udahnite mir stomakom

Koliko smo samo puta u teškim, stresnim ili tužnim momentima čuli kako nam neko brižno savetuje da se smirimo, da dišemo polako, udah-izdah. I mi kao dišemo, a najčešće ne znamo šta radimo, niti kako bi zaista trebalo da dišemo ne bismo li odbili napade

Blic Zena - - U Ovom Broju - Jelena Pantović redakcija@bliczena.rs

Način na koji dišemo zapravo je ogledalo našeg unutrašnjeg emocionalnog stanja. Kada smo smireni, relaksirani i nemamo nikakve emocionalne reakcije, disanje je usporeno i plitko. Kada emotivno reagujemo, plašimo se, ljutimo se, srećni smo, plačemo, obrazac disanja se menja – ono se ubrzava. A sve to dešava se u vezi sa srčanim ritmom i krvnim pritiskom koji raste i tu smo već u fazi akutnog stresa. Suprotno tome, ako dišemo sporo, možemo sebe uvesti u stanje relaksacije i smanjiti krvni pritisak, pa i stanje panike ili anksioznosti.

Dr Vladimir Mišić, psiholog i psihoterapeut, objašnjava da prosečan tempo disanja kod ljudi iznosi 14 ciklusa u minutu. Jedna ciklus je jedan udah i jedan izdah. Kada usporimo disanje i imamo šest ciklusa u minutu, ulazimo u stanje relaksacije. Tih željenih šest ciklusa koji vode u psihičku i fizičku smirenost postići ćemo ako nam udah traje četiri sekunde, a izdah šest.

– Anksiozne osobe se opiru strahu i kada dišu, one zapravo ograničavaju i skraćuju izdah, što dovodi do nemogućnosti da se udahne duboko – kaže doktor Mišić, saradnik portala „Vaš psiholog“.

Zbog toga osobe koje osećaju anksioznost često saopštavaju da osećaju neku težinu u grudima, imaju subjektivni doživljaj da će se ugušiti ili im se vrti u glavi, trnu im ruke, noge, lice. Taj fenomen se naziva hiperventilacija i nastaje kada udiše- mo previše kiseonika.

– Da biste zaustavili ovo stanje, prvo treba da razumete šta vam se dešava, da sve te senzacije koje osećate nisu znak gušenja, već posledica ubrzanog i plitkog disanja. Dakle, ništa opasno se ne dešava i nećete se ugušiti. U takvim situacijama možete primeniti tehniku abdominalnog disanja – kaže psiholog.

A ko će bolje znati tehniku disanja od onih koji se bave jogom. Instruktorka Zorica Stojković podseća kako čuveni ruski doktor Konstantin Pavlovič Butejko smatra da je nepravilno duboko disanje uzrok više od 150 oboljenja.

– Abdominalno disanje je najbolji način disanja i primarna vežba na časovima joge. Polaznicima je u početku naporno da nauče ovu tehniku, ali kasnije budu prijatno iznenađeni rezultatima. Diše se isključivo na nos (udah i izdah) i izdisaj mora trajati dva puta duže od udaha bez obzira na to da li zadržavamo dah ili ne.

U početku mogu postojati i fizičke i psihičke prepreke, a kasnije se tehnike disanja usavršavaju. Dakle, relaksacija je ta koja otvara ulazna vrata zdravog tela i uma, pa je veoma važno biti odlučan i uporan.

Nepravilno duboko disanje uzrok je više od 150 bolesti

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.