Incpiracija: Gordana Kovačević Teško prihvatam da medicina nije svemoćna
Gordana Kovačević, najbolja medicinska sestra u Srbiji Ona voli svoj poziv, u potpunosti mu je posvećena, usavršava se i ponosna je na to što je medicinska sestra. Time je i ispunila zavet najbolje među njima, Dobrile Pejović, čiju nagradu sada s ponosom čuva
U vreme kada medicinski radnici i lekari masovno odlaze u inostranstvo u potrazi za boljim životom, priča o najboljima u toj profesiji još više dobija na težini. Njen glavni akter ovaj put je Gordana Kovačević, koja je ove godine dobila prestižnu nagradu „Dobrila Pejović“od Udruženja sestara i babica „Sestrinstvo“za ostvarene rezultate u razvoju i unapređivanju kvaliteta setrinske i babičke profesije. Ova medicinska sestra je svojim delom kroz čitav radni vek doprinela razvoju svoje struke i njenih vrednosti.
– Imala sam sreće da poznajem Dobrilu Pejović i da radim s njom više od 25 godina. Dobiti tako prestižnu nagradu svakako je veliko zadovoljstvo i čast, naročito kada ona dolazi od kolega, od ljudi s kojima radim. Jako sam ponosna i srećna. Nisam mogla da verujem da ću biti toliko uzbuđena taj dan kada su mi nagradu dodelili – rekla nam je Gordana nakon što je proglašena najboljom medicinskom sestrom u Srbiji.
Deda me je svemu naučio
Ova divna žena odrasla je u porodičnoj kući u Jakovu sa sestrom Brankicom, okružena ljubavlju roditelja Zorice i Živka. Posebnu ulogu u njenom detinjstvu i odrastanju imao je deda Blagoje, koga je obožavala. Briga i ljubav koju je dobila u detinjstvu, kao i to da su joj roditelji usadili radne navike, rezultiralo je time da se razvije u po- uzdanu i odgovornu osobu.
– Deda je bio omiljena figura u mom detinjstvu. Svemu me je naučio. Verovatno je imao veliku ulogu u formiranju mog karaktera. Imao je običaj da kaže: „Sine, šta baciš iza sebe, to će te sačekati na putu.“Kako sam bila mala, nisam baš najbolje razumevala sve njegove mudrosti, ali kasnije sam se prisećala njegovih reči. Mog dede nema već četrdeset godina, ali verujte mi da nema dana da ga ne pomenem – priseća se Gordana.
Posle osnovne škole, koju je s lakoćom završila, upisala je srednju medicinsku u Zemunu, a kasnije i višu i spe-
Kada sam na dodeli nagrada čula svoju biografiju, bila sam jako srećna i uzbuđena
cijalističke strukovne studije za sestre. Radni odnos zasnovala je u Kliničkom centru Srbije, na Klinici za ORL i MFH još 1987. U međuvremenu je postala glavna sestra Instituta ORL, i to kao najmlađa glavna sestra u Kliničkom centru Srbije.
Gubitak prvog pacijenta pamtim po njegovoj ogromnoj želji za životom i borbi da pobedi smrt
Nisam se navikla na bol, patnju i smrt
Posle dugih smena u bolnici, gde je gledala najteže bolesnike i pokušavala svim raspoloživim sredstvima da pomogne pacijentima, kaže da se čovek nikada ne navikne na bol, patnju ili smrt. Svaki put je podjednako teško. I dan-danas pamti dramatičan trenutak kad se prvi put u životu, na klinici, susrela sa smrću.
– Gubitak prvog pacijenta pamtim po njegovoj ogromnoj želji za životom i borbi da pobedi smrt. Nažalost, izgubio je tu borbu, nije preživeo. Tada sam shvatila da medicina nije svemoćna i da je važno da se čovek bori do maksimuma, da zna da je uradio sve što je u njegovoj moći, da je smrt ipak neminovnost – kaže Gordana.
Ipak, život je čudo, mora da se nastavi, i toga kao da su najviše svesni Gordana i njene kolege kojih je malo. Rade danonoćno, imaju dugačka dežurstva i puno pacijenata i snalaze se kako znaju i umeju i u najdramatičnijim uslovima. Posao im jeste stresan, pa koriste svaku priliku da se opuste.
Gordana je poslu dala sebe celu, nikada se nije udavala, ali kako sama kaže, ljubavi joj nije nedostajalo.
– Kad je došlo vreme za udaju, nisam se udala. Ali ne žalim. Volim svoj život. Nije mi nedostajalo ni to što nemam svoju decu, imam sestriće i oni su mi dovoljni, s njima imam divan odnos – iskrena je.
Poslu sam dala celu sebe
Ova požrtvovana žena prošla je nebrojeno kurseva, predavanja, stručnih sastanaka i raznih vidova edukacije kako bi dala svoj maksimum. Gordana sada radi na radnom mestu edukatora i mentora za zdravstvenu negu na Klinici za ORL i MFK.
– Mislim da je privilegija biti u situaciji da pomogneš ljudima. To i jeste moja suština, da svaki dan nekome pomognem.
Za sebe kaže da je romantična i maštar.
– Kada sam na dodeli nagrada čula svoju biografiju, stvarno sam bila srećna i uzbuđena. Kada shvatite da su ljudi sa kojima radite trideset godina prepoznali vaš kvalitet i doprinos u radu i da poslednjih trideset godina truda i rada nije bilo uzalud, onda osetite istinsku sreću. Ova nagrada mi je nametnula obavezu da budem još bolja u svom poslu.