Muškarac nedelje: Nenad Okanović Svi su mislili da sam naturščik
Kao sina Dragana publika ga je zavolela preko noći, a sada ga gledamo u filmu „Zaspanka za vojnike“. Ponosi se što je deo ovog ostvarenja, pre svega, zbog čuvene heroine Milunke Savić, njegove prabake
Duhovit, normalan i kulturan. Ovako bi se u nekoliko reči mogao opisati glumac Nenad Okanović. Proslavila ga je uloga sina Dragana u seriji „Selo gori, a baba se češlja“, a onda se posle tog poštenog i časnog lika odlično snašao i u ulozi lopova Pere u „Ubicama moga oca“. Kao i svaki školovani glumac, različite uloge doživljava kao izazov, ali jednoj se posebno obradovao, a to je uloga Tase u filmu „Zaspanka za vojnike“. Film je dobio dobre kritike. Da li zbog toga što je patriotski? – Mislim da je zbog toga što je dobar film pre svega. Gaga Antonijević je ozbiljan reditelj, što je opet dokazao. On je već radio vrhunske filmove, a ja se usuđujem da kažem da mu je ovo najbolji film do sada. Velika je čast učestvovati u projektu koji priča o herojima naše prošlosti. Moja prababa sa majčine strane bila je Milunka Savić, i ne samo ona, već mnogo solunaca nije doživelo da ih tretiramo kako treba za života, ali zato da im bar sada odamo poštu kakvu zaslužuju. Film ima samo jednu psovku, što nije uobičajeno za naša ostvarenja. – Jeste, zato što ovaj film treba da bude neka vrsta patriotske čitanke. „Zaspanka za vojnike“snimljen je po motivima „Srpske trilogije“Stevana Jakovljevića i svi ti ljudi su stvarno postojali, svi događaji su se stvarno odigrali i utoliko je priča teža i jača. Ljudi vas znaju kao sina Dragana. Kad ste shvatili da više niste Nenad Okanović nego javna ličnost? – Popularnost mi se desila brzo, ljudi su preko noći počeli da me prepoznaju. Ali zanimljivo je što su tad svi mislili da sam naturščik, što je u principu kompliment, jer ako ljude ubediš da si ti stvarno taj lik, to je utoliko bolje.
Danas je vaspitanje dece težak posao. Jeste li strogi prema sinovima Danilu i Trifunu ili lako popuštate? – Strog sam, ali pravičan. Mislim da smo izgradili dobar odnos. Kao roditelj uvek misliš da radiš pravu stvar, ali sigurno je da svi grešimo, tako da ne volim da delim savete o roditeljstvu i pravim se pametan. Bliži se kraj godine. Čime se ponosite iz 2018? – Projektom „Boki i Oki šou“, koji radim sa Bojanom Ivkovićem. U principu, opredelili smo se za rad sa decom, tako da smo tokom godine u Republici Srpskoj učestvovali u akciji „Selu u pohode“. Sa „Tajnom velikog nosa“igrali smo tamo gde nikad nije odigrana predstava, nosili smo svu opremu i bili pravo putujuće pozorište. Na to sam ponosan i sad nam je ideja da to uradimo i u Srbiji.