Kraljica misterija svake druge subote uz „Blic ženu“

Bila je sigurna da će je posle smrti svi zaboraviti, a najčitaniji je pisac svih vremena. Jedino su Biblija i Šekspir bili prodavaniji od njenih knjiga

Blic Zena - - U Ovoum Broju -

Potvrda da savršen zločin ne postoji i da je ljudski um dovoljno pronicljiv da ga otkrije dodelila je Agati Kristi titulu kraljice zločina. Prevedena je na više od 50 jezika. Drama „Mišolovka“, igrana više od 25.000 puta, najduži je neprestano izvođen komad u istoriji pozorišta. Proglašena je 2013. za najboljeg pisca detektivskih priča, a roman „Ubistvo Rodžera Akrojda“za najbolji krimi-roman svih vremena. Mislila je da će je posle smrti svi zaboraviti. Međutim, njeni romani i dalje su bestseleri. Hotel „Pera Palas“u Istanbulu, u kome je napisala „Ubistvo u ’Orijent ekspresu’“, kao i Ešvild, kuća u kojoj je odrasla, prave su turističke atrakcije.

Agata Meri Klarisa Miler odrasla je u Torkiju kao najmlađa od troje dece američkog berzanskog posrednika i ćerke britanskog vojnog kapetana. Školovana kod kuće, povučena, sa pet godina naučila je da čita, pohađala časove plesa, pisala pesme. Srećno detinjstvo prekinula je očeva smrt. Imala je 11 godina. Isuviše stidljiva za pijanistkinju, zabavu je našla pišući kratke priče. Neke od njih objavljene su u lokalnim časopisima, ali bez velikog uspeha. Putovanje u Kairo s bolesnom majkom ostavilo je velikog traga na njeno pisanje.

Početak Velikog rata, udata za pukovnika Arčibalda Kristija, avijatičara pri Kraljevskim trupama, provodi u Torkiju kao volonterka u bolnici pri Crvenom krstu. Izdavač Džon Lejn prihvatio je da izda „Misterioznu aferu u Stajlsu“(1920) i potpisao ugovor s Agatom da napiše još pet knjiga. U prvoj priči prvi put se pojavljuje detektiv Herkul Poaro, koji postaje glavni lik u 33 romana i nekoliko desetina kratkih priča. Iskustvo iz bolničke apoteke pretvorilo je trovanje u lajtmotiv njenih romana.

Arčibald, s kojim je imala ćerku Rozalindu, zaljubljuje se u njihovu porodičnu prijateljicu. Nakon žestoke svađe u noći 3. decembra 1926. Agata nestaje. Ta noć zaintrigirala je javnost. Poredili su je s misterijama u njenim romani-

Rat je bio presudan za Agatinu karijeru. Okrenula se detektivskim pričama, a sve je počelo od opklade sa sestrom. Htela je da joj dokaže da i to može da piše

ma, smatrali su da je želela da izvrši romaneskno samoubistvo. Pronađena je nakon 11 dana, u jednom hotelu, navodno je imala amneziju izazvanu stresom. Rastali su se, a Agata je sa ćerkom živela u Londonu.

Životnu želju da putuje „Orijent ekspresom“ispunila je 1928. Prilikom posete antičkom gradu Ur upoznaje arheologa Maksa Malovana. Bila je to ljubav na prvi pogled, venčali su se septembra 1930. Ljubav na relaciji Bliski istok – London bila je veoma inspirativna za Agatu. Pisala je dve-tri knjige godišnje, a atmosfera Bliskog istoka ostavila je velikog traga u romanima – „Ubistvo u ’Orijent ekspresu’“, „Smrt na Nilu“, „Ubistvo u Mesopotamiji“, „Sastanak sa smrću“, „Operacija Bagdad“...

Kraj Maksa prepustila se mirnom porodičnom životu. U skladnom braku živeli su gotovo pola veka. Umrla je 12. januara 1976. godine.

Poslednji put Agata se u javnosti pojavila 1974. na premijeri filma „Ubistvo u ’Orijent ekspresu’“. Rekla je da je to dobra adaptacija, uz opasku da Poaroovi brkovi nisu dovoljno luksuzni

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.