Pobedite u igri gladi

Leptin je odgovoran za skladištenje masnih naslaga, grelin stimuliše mozak da šalje signal da treba da jedemo. Šta kad ovi hormoni nisu u ravnoteži, objašnjava dr Jagoda Jorga

Blic Zena - - U Ovoum Broju -

Gojaznost je, prema statističkim podacima, ozbiljan problem savremenog čoveka. Jedni razlog gojaznosti pronalaze u nedovoljnoj istrajnosti da se odupru primamljivom mirisu i ukusu hrane, drugi za gojaznost okrivljuju hormone, a mi smo pitali prof. dr Jagodu Jorgu gde je istina.

– Masno tkivo nije kanta masti, to je najveća endokrina žlezda u našem organizmu – kaže naša sagovornica. Ključni hormon, ali ne i jedini koji luči masno tkivo jeste leptin, odgovoran za smanjenje apetita. Pored leptina, svaka masna ćelija luči preko dvadeset supstanci poznatih kao adipocitokini, a one onda utiču na regulaciju krvnog pritiska, ali i na rad drugih žlezda i organa.

Manje leptina, više gladi

Porast nivoa leptina daje informaciju mozgu da je organizam sit i apetit se smanjuje, dok pad nivoa signalizira mozgu da je organizam gladan i apetit se stimuliše. Rečju, on pomaže mozgu da napravi ravnotežu između unosa i potrošnje hrane. Ovaj mehanizam funkcioniše dobro kod negojaznih osoba.

– Kod gojaznih osoba postoji tzv. leptinska rezistencija, slična insulinskoj rezistenciji, pa kod njih nivo lep- tina mora da bude u mnogo većim koncentracijama da bi ispoljio svoje dejstvo. To je svojevrstan paradoks jer iako ga ima u zavidnim količinama zbog viška masnog tkiva koje ga luči, on nije u stanju da obuzda apetit osobe koja žudi za hranom – kaže prof. dr Jorga.

Nažalost, u toku i posle brzinskih i radikalnih dijeta, nivo leptina u krvi opada, a kako se smanji njegova koncentracija, tako se pojačava apetit i usporava metabolizam, što najbolje objašnjava zašto osobe koje su bile na dijetama brzo nadoknade izgubljene kilograme.

Dakle, nameće se pitanje šta možemo da uradimo da savladamo leptin.

– Jedno rešenje je smanjenje težine uz zdravu, kontrolisanu dijetu, bez vraćanja izgubljenih kilograma. Svaki povraćaj kilograma zasigurno dovodi do povećanja broja masnih ćelija i pogoršanja funkcije leptina – kaže prof. dr Jagoda Jorga.

Još jedan hormon koji diktira koliko hrane ćemo jesti zove se grelin. To je hormon gladi ili apetita i luče ga ćelije želuca, pa zato naša sagovornica kaže da sve ipak kreće iz stomaka.

Ima jedna caka

– Dok smo gladni, nivo grelina izuzetno je visok. Kod normalno uhranjenih osoba nivo grelina za vreme obedovanja drastično pada, dok kog gojaznih osoba njegov nivo ne opadne dovoljno da bi mozgu signalirao da su site. Kod njih grelin toliko izmeni svoju funkciju da takva osoba ne može da izdrži glad. Kada se količina masnog tkiva svede na granicu normale, normalizuje se i lučenje leptina i grelina. Tu lekciju smo naučili iz operativnog lečenja gojaznosti, pa nakon operacije smanjenja želuca, aktivnost grelina se manje-više normalizuje, i to objašnjava zašto je ova metoda toliko efikasna u lečenju gojaznosti – kaže prof. dr Jorga.

Fiziologija delovanja hormona je jasna, ali da li psiha može da ih nadjača?

– Kod negojaznih ljudi grelin i leptin nisu promenjeni. Dakle, hormoni nikako nisu odgovorni za te razne “izlete” sa hranom. Rešenje je prepoznati svoje loše navike i raditi intenzivno na promeni – zaključuje doktorka.

Da bi vam hormoni bili uravnoteženi, morate da smršate i ne vraćate kilograme

Ne ležite po ceo dan jer vaša unutrašnja vaga meri rezerve samo dok stojite. Kad ležimo ili sedimo, taj pomoćnik ne funkcioniše

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.