Toliko volim Staru planinu da sam naučila šopski

Projektovala je enterijere, vile, brodove, a nedavno je za rad o tradicionalnoj arhitekturi Stare planine dobila nagradu Svetske organizacije za intelektualnu svojinu

Blic Zena - - U Ovoum Broju - Nevena Dimitrijević [email protected]

Pre više od 15 godina sa tadašnjim momkom, a sadašnjim suprugom Draganom pošla sam na Staru planinu da upoznam njegovu familiju. Oni su iz Visočkih Odorovaca, staroplaninskog sela koje krije grob Starine Novaka, seća se dr Gorica Ljubenov (51) kako je u putu kroz polusan u selu Smilovci ugledala jednu prelepu kuću, staru više od veka.

Tada je neočekivano, uz ljubav prema suprugu, otkrila još jednu – prema tradicionalnoj arhitekturi Stare planine. U narednih 14 godina Gorica je obišla 37 sela ove lepotice istočne Srbije, dokumentovala i svrstala u tipove nesvakidašnje kuće koje nestaju netragom i sve to pretočila u svoj doktorat na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Nedavno je za taj poduhvat dobila nagradu Svetske organizacije za intelektualnu svojinu.

Odrastala sam uz Pećku patrijaršiju

– Najlepše u staroplaninskoj arhitekturi je njen spoj sa prirodom. Čovek je iskonsku potrebu za stvaranjem krova nad glavom rešavao težeći jednostavnosti i umerenosti, za razliku od savremene arhitekture. Ona je često otuđena od čoveka, ne poštuje prirodne zakone i isključivo prati potrebe investitora – priča Gorica, koja je, odrastajući uz Pećku patrijaršiju, odmalena poštovala tradiciju.

S godinama se ostvarivala u primenjenoj umetnosti, dizajnu enterijera, projektovanju velelepnih prestoničkih vila, brodova, koji su joj velika strast… Ipak, uvek se vraćala Staroj planini. Tamo je naučila i šopski govor, pa je pre nekoliko godina u selu Pakleštica od bake Milene Panić čula priču o nevestinoj sobi.

– Običaj je bio da se, kad se sin oženi, novom paru pored glavne kuće ili uz ambar doda nevestina soba. Stari su

Kad je Jovan bio beba, tamo je po šest meseci bio potpuno zdrav, dobro je spavao, ja sam bila rasterećena

shvatali koliko je važno da se mladenci priviknu jedno na drugo, da imaju svoju slobodu. U prvih godinu dana njihov odnos nije trpeo. A čak danas u gradovima mnogi moraju da žive sa svekrom i svekrvom u malom stanu – kaže Gorica i dodaje kako su na ulazu u tu nevestinu sobu obično bile strme stepenice ili merdevine koje bi mladenci sklanjali s prvim sumrakom, štiteći svoju intimu.

Kuća je bila slika ugleda

Gorica je na Staroj planini spoznala i da kuća nije bila samo prostor već i slika porodičnog ugleda. Što je bila ukrašenija, domaćin je bio imućniji i poštovaniji.

U međuvremenu su Gorica i njen suprug, koji joj je svih ovih godina najveći oslonac i podrška, napravili novu kuću na njegovom porodičnom imanju iako veći deo godine žive u Beogradu. Prethodno se njihova porodica proširila, dobili su sinčića Jovana i ćerku Jordanu.

– Na tom terenu nijedna nova kuća nije napravljena dvesta godina. A ja sam znala da tako treba jer to je zdrava sredina. Kad je Jovan bio beba, tamo je po šest meseci bio potpuno zdrav, dobro je spavao, ja sam bila rasterećena – seća se kako je potom sve išlo svojim tokom, a baš kad je stigla prijava o doktoratu, saznala je da je u 43. godini trudna sa trećim detetom, sinom Todorom.

Želja mi je da sela ožive

Gorica je za sve ove godine videla i manje lepu stranu Stare planine: narodna arhitektura je izuzetno oronula, a sela su poluprazna.

– Potresno je kako se stari trude da i dalje opstanu u tim starim kućama sa zidovima belo krečenim i krovovima od kamenih ploča. U poslednjih pet godina bar polovina te arhitekture koju sam zabeležila otišla je u nepovrat, urušila se.

Zato je predlagala da Boljev dol, gde je donedavno živeo jedan stanovnik, postane etno-selo. Pod brdom, gde izvire Boljevska rečica, nalaze se Herini izvori, drevno svetilište iz četvrtog veka, a odmah pored je Crkva arhangela Mihaila iz 12. veka.

– Stanovništvo koje je ostavilo veliku baštinu nije imalo luksuz, već su živeli sa prirodom u bezbroj oblika, a jedan od njih je bila arhitektura. I to njihovo bogatstvo je bilo dovoljno da budu srećni. Mi danas imamo mnogo toga, ali nam fali ono što su oni imali – zaključuje Gorica.

Ponosna je i na svoje projekte velelepnih prestoničkih vila Goričin rad o lepoti staroplaninske arhitekture bio je izložen u Galeriji nauke i tehnike SANU

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.