Za moje slike treba kondicija
SMILJA IVETIĆ
Impresivno deluju ogromna platna u prostranom ateljeu Smilje Ivetić. Slikarka je pod utiscima nedavno održane sedme samostalne izložbe u malom salonu Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“, pa joj se na licu vide i sreća i umor. Besprekorna čistoća prostora u koji svetlost ulazi sa svih strana u suprotnosti je s predstavom o ateljeu kao sobičku kojim caruju senke.
– Tako izgleda mirna faza, kada se sležu utisci, a treba da dođete kad radim. To je onda druga priča – kaže Smilja (35) i smeje se na spontani komentar – ni manje žene, ni većih slika!
– Istu rečenicu je izgovorila i moja profesorka Marija Dragojlović, na drugoj godini studija, a podržavali su me svi profesori. Znali su da prepoznaju moju potrebu da se izražavam na velikim formatima. Upozoravali su me da je to fizički zahtevno i za slikare drugačije telesne konstitucije, ali meni još nije problem da idem od jednog do drugog kraja slike, da se penjem na merdevine, klupe i hoklice. Veliko je to fizikalisanje, ali je i uživanje u radu neprocenjivo. Treniram kendo i svakog dana šetam svog Akija, divnog staforda, pa sam u prilično dobroj kondiciji.
Najveća Smiljina slika bila je duga šest metara, visoka dva i po, i na nju je stao ceo hor! Čak 32 ljudske figure u prirodnoj veličini. Danas radi tehnikama akrilik i tuš na nešto manjim formatima, ali i dalje voli da se igra na širokom polju.
– Inspirišu me vizantijske freske, plava boja, simbol anđeoskih krila i sve ono pagansko čemu pridajemo neku moć. Zato sam izložbu nazvala „Na krilima paganskog“– kaže umetnica.
Snažne utiske nosi sa studijskog boravka u Barseloni. Zaljubila se u katalonske freske koje veoma podsećaju na naše. Posle osnovnih studija u klasi profesora Roksandića, ove godine Smilja je doktorirala na umetničkim studijama Fakulteta likovnih umetnosti u klasi profesora Milete Prodanovića. Deli sudbinu slobodnih umetnika koji se teško snalaze kad izađu iz toplog krila akademije.
– I u svetu je malo onih koji žive od slikarstva, zato su česta angažovanja koja podrazumevaju kompromise. U mom slučaju je to bavljenje grafičkim dizajnom, koji je, srećom, prilično kreativan posao – kaže Smilja, rešena da uskladi stvarnost i umetnost.
Nažalost, mnogi talentovani slikari nestanu kad ih život postavi pred izbor: frižider ili slikanje. Njen izbor je odgovorna sloboda