Jedna od nas: Jovana Grgurević I usred noći decu vodim na posao
Publika je voli jer je prirodna, a nama je otkrila kako usklađuje obaveze budući da ima dvoje dece i da joj dan počinje u 2.20
Letos je moj šestogodišnji sin imao noćnu moru, nikako nisam mogla da ga umirim i u 3.15 sam ga povela na posao. Pravio je haos iza kamera i na kraju ušao u kadar da pita kada ćemo kući, priča Jovana Grgurević (44) kako mu je tad, uživo u programu, objasnila da ostaju još pola sata, a gledaocima kazala da je to njen sin koji ne može da spava.
Zvale su je tada, kaže, i poznate i nepoznate bake da pitaju šta radi sa detetom. A njih dvoje su potom oko sedam ujutru krenuli na doručak, pa na Kališ, pa na spavanje. Mali Jug i danas taj dan pamti kao jedan od najlepših.
Budući da Jovana na televiziji „Hepi“, pored emisije „Posle ručka“, vodi i jutarnji program od 4.30, dan joj počinje usred noći. Kada joj sat zazvoni u 2.20, priznaje da je u sekundi na nogama, kao da nije ni spavala. Kaže, lakše joj je to nego da sva otečena ustane u šest sati.
Maštala sam da vodim Dnevnik
Još odmalena zamišljala je sebe ispred kamera, a tu ljubav prema televiziji negovala je u školi za kulturu govora i glumu. Dok su druge devojčice u grupi maštale o filmskoj ulozi, ona je maštala o muku u kući dok vodi „Drugi dnevnik“.
– Svi imamo poriv da menjamo svet. Kada radite u informativnom programu, taj poriv je opipljiv i zarazan. Zato mi je ta forma najdraža – priznaje Jovana, koja se prethodnih 17 godina kalila u najvećim domaćim TV kućama.
Anegdote s izveštavanja i snimanja i danas boje njenu svakodnevicu, a i dalje pamti onu kada je zakazala intervju sa predstavnicom UN-a koja se bavila temom siromaštva. Kolega novinar Ivan Ivanov, zadužen za taj razgovor, spreman je čekao gošću ispred studija jutarnjeg programa.
– Pojavljuje se doterana starija gospođa, Ivan je pozdravi i uvede u studio. Dvadeset minuta su razgovarali o siromaštvu, gošća je iznosila tragične podatke o ugroženosti penzionera, proseku penzija i potrošač-
Jovana teme za emisije nalazi u gradskom autobusu, na „Bajlonijevoj“pijaci, u komšiluku...
koj korpi, upoređivala stanje kod nas sa zemljama u okruženju i na Zapadu. Posle 20 minuta ulazi u studio producent „Parova“i zamoli gospođu da pođe sa njim – priča Jovana kako su se ubrzo izrodili brojni vicevi među kolegama jer se ispostavilo da je ta ozbiljna, elokventna i odlično obaveštena gospođa u stvari penzionerka koja gostuje u „Parovima“, a da žena iz UN-a ispred studija uredno sedi i čeka svoj red.
Moja emisija je čaršijska
Uverena je da publika prepoznaje glumatanje i laž, a to ni sama ne podnosi.
– Teme nalazim u autobusu na liniji broj 15, „Bajlonijevoj“pijaci, u komšiluku... Volim da kažem da je emisija „Posle ručka“čaršijska. Ako se u čaršiji priča o Haradinaju, on će biti tema. Ako se priča koliko košta paprika na džak, to će biti tema moje emisije.
S godinama je u poslu naučila da je najlepša priča i najteža. I danas pamti kako u jednom beogradskom naselju devet godina nije bilo struje.
– Nisam mogla da spavam od slika žena kojima su nokti otpali jer su veš prale na ruke. Deca su radila domaće zadatke pod svećom. Nenajavljena i besna, obišla sam opštinu, EPS, Centar za socijalno, Skupštinu grada... U narednih pet radnih dana naselju je uvedena struja. Posle su mi meštani napravili prolavu i za mene ispekli jagnje. Plakala sam kao dete.
Svakog dana, priča, toliko puta čuje „Jovana“da poželi da promeni ime. Tu su i nebrojeno „mama“, umilno „Jole“, kako je zovu tata i muž, zatim lajanje kuce Milice i još snažnije mjaukanje starog mačka Frica.
– Kupila sam ribice zato što su beščujne. Onda se ponekad povučem, ali ubrzo shvatim da ja u stvari ne podnosim tišinu.
Kao mama 10-godišnje Lucije, koja je od tate Damira nasledila talenat za muziku, i 7-godišnjeg Juga, Jovana priznaje da obaveze usklađuje – nikako. U studiju razmišlja koga nije dovoljno mazila i grdila, kod kuće je grize savest što nije završila još nešto od posla.
– Imam toliko planova da može da se kaže da ih nemam. Stalno demantujem jučerašnji plan – kaže za kraj Jovana.