Sve se može kad se žene slože
Najdugovečniji kviz u Srbiji proslavio je 25. rođendan. Marija, Kristina i Milica, voditeljke, otkrivaju u čemu je tajna uspeha kviza, kojih saveta Milke Canić se i danas sećaju, šta im je glavni utisak iz 2018. godine
„TV Slagalica“prvi put je prikazana u ponedeljak 22. novembra 1993. godine. Ovaj kviz znanja i zabave, koji se tada zvao „Muzička slagalica“, isključivo je domaći proizvod i prva naša kompjuterski realizovana emisija. Osmislili su ga medijski znalci Televizije „Beograd“, s prvim urednikom i idejnim tvorcem kviza Nikolom Neškovićem na čelu. Od tada pa do danas „Slagalica“je pretrpela brojne promene, ali uprkos tome već 25 godina drži milione gledalaca pred ekranom.
Iako „Slagalica“dugo traje, sigurno se na snimanjima ponekad dešavaju iznenađenja. Sećate li se nekog?
Kristina: Dešavalo se ranije mnogo štošta, ali ta iznenađenja nisu bila lepa i nisu baš za javnost jer se uglavnom tiču zdravlja, kako ekipe tako i učesnika.
Milica: Vodila sam jednog takmičara u Urgentni centar. To je sigurno najveći izazov koji sam do sada imala u „Slagalici“. Takmičar je došao na snimanje i u neformalnom razgovoru se požalio da je prethodnog dana imao nagli skok krvnog pritiska, ali i da je njegov lekar rešio taj problem. Počeli smo snimanje i već nakon prve igre je delovao čudno, a tokom druge je zamolio da prekinemo emisiju. Brzo je stigla ekipa Hitne pomoći, dali su mu terapiju i za sat vremena smo bili u ordinaciji kod kardiologa. Sve se završilo kako treba, a sutra je već nastavio takmičenje.
Marija: Trudimo se da do iznenađenja ne dođe. Ali, na primer, uvek je iznenađenje ako se rezultat preokrene, i kada neko ko je gubio završi kao pobednik.
Šta mislite zbog čega je ovaj kviz opstao četvrt veka?
Kristina: Kombinacija svega što se nalazi u formatu kakav je „Slagalica“je uspeh kviza.
Milica: Nijedan kviz nema toliko dobro izbalansirane igre u pogledu raznovrsnosti, dužine trajanja i kvaliteta pitanja. Sadržaj je uvek ono što gledaoce opredeli za emisiju ili protiv nje, a „Slagalica“je svakog dana u samom vrhu gledanosti.
Marija: Kviz opstaje jer na neki način dopušta
Milica je poručila Kristini da prestane da joj traži dečka, dok bi Marija volela da Kristina bude malo manje gruba u 2019.
svakom gledaocu da učestvuje. Da odgovara na pitanja i da igra zajedno sa takmičarima. Jedna bakica me pre neki dan pitala: „Da li si ti ona slatkica iz ’Slagalice’?“
Koja vam je prva asocijacija na Milku Canić, koja je obe
ležila ovaj kviz?
Kristina: Milka je svakako obeležila ovaj kviz. Ona je bila veliki profesionalac i veliki čovek, o svemu je brinula, a najviše da se ostvarimo kao majke i sačuvamo porodicu.
Milica: Mi nismo toliko dugo radile zajedno koliko smo se dugo družile izvan „Slagalice“. Bila je izuzetna osoba velikog obrazovanja i neverovatne širine u razmišljanjima. Ona je bila moja velika podrška kada sam se priključila ekipi kviza i mnogo joj se dopadalo što emisiju završavam rečima „želim vam svako dobro“. „Zadrži to, izuzetno je lepo“, to je bio njen poslednji savet meni.
Marija: Prva asocijacija na nju su mi blagost i dobrota. Bila je prava žena zmaj, pozitivna i duhovita. Žao mi je što gledaoci nisu imali priliku da vide kakva je to fenomenalna žena bila.
Gledaju li vaša deca „Slagalicu“i jeste li sa majčinstvom postale sigurnije u sebe?
Kristina: Potpuno sam druga osoba otkako sam dobila čast da Tari budem mama. Dobila sam vetar u leđa i zaista me malo šta može zaustaviti kad nešto zamislim.
Milica: Deca daju snagu. Rođenjem ćerki rodila sam sebi hrabrost čije domete nisam mogla da predvidim. Moja deca nisu mala, pa im moje pojavljivanje na ekranu nije puka fascinacija, već zajedno analiziramo šta je dobro, a šta treba korigovati.
Marija: Svoje zlatno doba u svakom smislu doživela sam tek kada sam postala majka. Lepša sam sebi, bolje radim svoj posao. Moja deca gledaju „Slagalicu“i prate sve što radim na televiziji.
Koji vam je glavni utisak iz 2018. godine i gde će provesti praznike?
Kristina: Ova godina je bila odlična, neću se buniti da takva bude i 2019. I poslovno i emotivno. Praznike kao i uvek provodimo kod kuće.
Milica: Moji prijatelji i ja uspeli smo da realizujemo dugo planirano putovanje u Toskanu. Uspeli smo da se skupimo iz različitih delova Evrope i iz Kanade i da dokažemo jedni drugima da svi ti kilometri nisu prepreka. Smejali smo se, pili „kjanti“, jeli pršutu uz masline i dogovorili se da se sledeće godine vidimo na Bledu.
Marija: Ova godina nije bila baš lepa za mene. Bilo je teških momenata. A praznike ću proslaviti kod kuće sa porodicom i roditeljima.
Decembar je vreme darivanja. Koji je najoriginalniji poklon koji ste dobile?
Kristina: Dobila sam od drugarica jedan foto-kolaž u formatu od dva kvadratna metra. Na njemu se nalaze sve naše uspomene do momenta kad sam postala majka. Svaki put se nasmejem kad bacim pogled na njega.
Milica: Srećna sam žena koja je tokom života dobila mnogo lepih poklona. Bilo je svega. Dobila sam automobil upakovan u crvenu mašnu, knjige, torte koje su moja deca sa posebnom ljubavlju i pažnjom pravile kada su bile mlađe, svega je bilo. Ali svaki poklon u čijoj je osnovi želja da budem zadovoljna i srećna je poseban.
Marija: Najbolji i najoriginalniji poklon sam dobila od „onog odozgo“, a to su moje troje dece.
Volela bih da Milica svoje ideje pretvori u delo, a da Marija izbaci iz sebe sve što joj smeta u odnosu sa drugima, kaže Kristina