Kuhinja
NAJSTARIJA PRIČA KRIJE SE U ČESNICI
Iako je reč o okruglom hlebu od belog brašna, česnica, metaforično, ima hiljadu lica, zavisno od tradicije svakog pojedinog kraja Srbije ili dela sveta u kojem Srbi žive
Kod pravoslavnih Srba ništa ne simbolizuje Božić tako kao česnica, obredni hleb koji se lomi tokom božićnog doručka. Iako su badnjak i božićna pečenica, tj. prase pečeno na ražnju, okosnica pravoslavne božićne tradicije, srce tog važnog rituala je česnica, kolač kom se s nestrpljenjem raduju svi okupljeni oko svečane trpeze 7. januara, kada pravoslavci slave Božić.
– Priča o česnici starija je od kolektivnog pamćenja. Reč je o drevnom obrednom hlebu kakav su ljudi od pamtiveka prinosili kao žrtvu bogovima da bi obezbedili blagostanje, napredak, a pre svega plodnost useva od kojih su živeli – kaže Tamara Ognjević, istoričarka umetnosti i gastroheritolog.
Kao neotuđivi deo nematerijalne srpske baštine, česnica reflektuje šareno tkanje lokalnih verovanja i običaja. Iako je u osnovi reč o okruglom hlebu od belog brašna, česnica, metaforič- no, ima hiljadu lica, zavisno od tradicije svakog pojedinog kraja Srbije ili dela sveta u kojem Srbi žive.
– Ne tako davno, kada je većina srpskog stanovništva živela na selu, česnicu su mesili muškarci, ratari. Verovalo se da od nje zavise usevi, pa su proces pripreme pratili naročiti rituali. U nekim krajevima domaćin koji je pripremao česnicu stavljao je rukavicu na de-
snu ruku i ogrtao se ponjavom ili životinjskom kožom kako bi godina bila rodna, u drugim krajevima česnicu je mogla da mesi samo žena koja je rodila muško dete – kaže naša sagovornica.
Za česnicu se uvek, dodaje Tamara Ognjević, koristi takozvana nenačeta voda, to jest voda sa bunara ili izvora izvađena u rano jutro na Božić koju još niko nije pio. Samo ime ovog obrednog kolača je slovenskog porekla i dolazi od pojma „čest“– deo, udeo, što ukazuje na tradiciju deljenja kolača.
– Česnica se nikada ne seče nožem, već se lomi. Nekada su je lomili samo muškarci, a najstariji među njima je opredeljivao koje parče ide kom ukućaninu. Kada domaćin podeli česnicu, svako bi proveravao šta je u svom delu kolača dobio i tako je znao koji će poslovi biti u njegovoj nadležnosti do sledećeg Božića – ispričala nam je Tamara Ognjević.