Pokloni

Svima je dobro poznat osećaj uzbuđenja i veselja dok otvaramo poklone. Da prizovemo to osećanje i pre praznika, na izmaku stare godine, u redakciji smo organizovali Tajnog Deda Mraza. Svako je iz bubnja izvukao jedno ime. Trebalo je da pokloni budu sitnice, znak pažnje. Time je zadatak bio još veći. Lako je kupiti parfem, s tim greške nema.

Sve smo upakovali, stavili ispod naše jelčice, a Deka Mraz je bio naš Mićko, koji nam je uz dirljive poruke delio poklone. Bože, koja je to radost bila. S očima punim suza, dirnuti koliko se dobro zapravo poznajemo, uz puno zagrljaja ispratili smo 2018. A prava slavlja i drugi poklončići tek nas čekaju. Kad god se praznici i pokloni dovode u vezu, setim se korinđanja. O tom divnom običaju najviše uživam da pričam ljudima koji nisu iz Vojvodine pa ne znaju mnogo o njemu.

Badnji dan, s prvim mrakom, moja tri brata i ja, obučeni tako da nam se samo oči vide, krećemo u pohod, svako sa svojim praznim džakom na ramenu. Po snegu i ledu, s kraja na kraj ulice, u selu ih je bilo ukupno pet, kucamo na svaku kapiju i pevamo pesmice. Kažu, što glasnije deca pevaju, više sreće donose onima koje posećuju. Pošto su postojale pesmice i za dečake i za devojčice, uvek sam na kraju ja bila ta koja je morala da peva „Ja sam mali korinđaš, daj mi, gazda, šta imaš“, a ne ono što sam želela „Ja sam mala Milica, ujela me lisica za nogu, za ruku...“I nerviralo me je što sam u manjini, ali nije mi oduzelo mnogo od sreće tada.

Usput sretnemo još koju grupu dece, pa svi zajedno nastavimo dalje pričajući o tome ko je šta dobio. Posle satdva šetnje i pevanja, umorni ali srećni, vraćamo se kućama. Džakove sada, onako zabundani, vučemo po snegu. I onda na podu dnevne sobe, gde je deda već uneo badnjak, prosipamo sve iz njih, delimo, sakrivamo... A nije to bilo ništa specijalno, orasi, jabuke, bombone.

A danas se bogzna kako uzbuđujemo šta kupiti. Mahnito jurimo po radnjama i, na kraju, opet se pitamo jesmo li pogodili. Praznici znaju da budu trka bez predaha, a dok novine pune članci o pretprazničnom stresu i postprazničnoj depresiji, tržni centri zadovoljno pune svoje kase. Zavrzlamama oko darivanja kao da nema kraja.

A zapravo suština darivanja nije u sadržaju, izgledu i veličini poklona, nego u činjenici da neko misli na nas.

Suština darivanja nije u sadržaju poklona, nego u činjenici da neko misli na nas