Akcija: Suzana Jovanović i Kolja Gašić

Biću i ja mama jednog dana

Suzana Jovanović i Kolja Gašić iz Subotice, drugi par koji ide na besplatnu vantelesnu oplodnju

Sve je počelo sad već davne 2009, kada sam upoznala čoveka sa kojim sam želela da osnujem porodicu. Tad sam imala 32 godine. Odmah te godine operisala sam polip, onda naredne tri borila se sa bakterijama, dok jednog dana nisam rekla: „Dosta je, sama ćeš da se izlečiš.“Koristila sam zaper, srebrnu vodu, probiotike i izlečila se. Sve to vreme doktor mi je govorio da sam zdrava i da problema nema. Verovala sam mu, iako me nije slao na dodatna ispitivanja. Ipak, jednog dana odlučila sam da zakažem kod druge doktorke i tada kreće moja nova borba. Ispitivanja, brisevi, HSG, zapušen levi jajovod, operacija, laparaskopija, histeroskopija. Na kra-

ju se pokazalo da imam insulinsku rezistenciju.

Novca je ponestalo, od moje plate nismo mogli sve to da priuštimo, pa suprug, koji nije mogao da nađe posao, odlazi na brod. Nije bilo mogućnosti za prirodne pokušaje. Prva priprema za vantelesnu, Betanija, jun 2015. Nije uspelo, ne moram da pišem kako sam to podnela.

Naša sreća bila je kratka

Po prirodi borac, rekla sam da ću se boriti dok ne uspem. Ponovo pripreme, januar 2016, privatna klinika... Neopisiva sreća, trudna sam! Međutim, nisam mogla da se opustim, niti da uživam... Sav novac sa broda odlazio je na moje i lečenje supruga, koji se godinama mučio sa fisurom i hemoroidima, pa je odlučio da se operiše THD metodom na jednoj privatnoj klinici, jer su mu garantovali brz oporavak. Sreća je bila kratkog daha. Loš postoperativni tok, veliko krvarenje, ponovo operacija. Posle kratkog oporavka brod. Tamo opet krvarenje, preobilno. Na kraju ga operiše načelnik KBC Zemun. U međuvremenu osećam se nelagodno kad sednem. Na hitnom prijemu sumnjaju na slepo crevo. Danima sam na infuziji. Lekari me jako stiskaju u predelu stomaka, svaki put u viziti. Hoće da me operišu, a ja plačem, molim da to ne rade, da sačekaju. Sve to odložilo je testove na genetiku. Suprug samo dan pre tih rezultata opet odlazi na brod. Jutro je, 31. maj 2018. „Suzana, morate doći odmah, nije dobro“, čujem glas svoje genetičarke s druge strane žice. Vičem, plačem, šta nije u redu?! Kaže trizomija 21 hromozoma. Daunov sindrom. Hvala gospodu na mojim roditeljima i mom bratu, koji mi nisu dali da potonem. Preda mnom su bili jaki, a onda sam čula od devojke moga brata da je on danima plakao. A svima se hvalio da će postati ujak. Na 4D ultrazvuku doktor vidi srčanu manu, zakazujem bolnicu. Uvode me u sobu sa dva kreveta. Sama sam, prekoputa kolevka u koju sam morala da gledam svih tih dana. Daju mi lekove, injekcije. Užasni bolovi, mislila sam da je to moj kraj. Uveče mi je pukao vodenjak, nova nada da će porođaj ipak krenuti, ali ništa. Treći dan doktor stavlja lekove u grlić materice, i tako dva dana, ali opet ništa. Peti dan dobijam groznicu, temperatura skoro 40. Moja mama sve vreme sedi pored mene. Suprug plače na brodu. Pored svega, moram da ga tešim, kažem da mora da bude jak i da ostane da radi, da mi i tako ovde ne može pomoći. Beba je krenula nogama, nije dobro. Koristim poslednje atome snage da guram. Glavobolja, temperatura, bolovi... beba izlazi. Pokrili su je da je ne gledam, ali srećom uspela sam jednom da vidim moju toliko željenu devojčicu.

Strah je ubijao dalju želju

A ja... Odlučujem se za novu vantelesnu u januaru 2017. godine. Druga trudnoća, nova sreća, ali veliki bolovi u grudima od kojih ostajem bez daha, alergija po stomaku, nogama i nova drama. Na prvom UZ doktor mi kaže da misli da je heterotopična trudnoća i da se javim u bolnicu ako mi pozli. Iščekivanje, ali ništa se ne dešava. Novi pregled, nešto se pojavilo na desnom jajniku. Čuje bebine otkucaje. Gledam doktorovo zabrinuto lice, poznajem sada već dobro taj izraz. „Suzana, beba ima bradikardiju.“Oslabljeni otkucaji, mojoj bebi staje srce. Nova bol, nova kiretaža, nov oporavak.

Pored svega, odlučujem se za novu vantelesnu, treću. Pa onda i za četvrtu. Sve se dešava ne velike praznike, Usekovanje glave Sv. Jovana Krstitelja, Mala Gospojina, Sv. Joakim i Ana, kojima sam se molila za potomstvo. Verovala sam da konačno dolazi moja sreća, ali kreće blago krvarenje, BETA test na granici trudnoće i novo razočarenje, nova bol.

Tad sam odlučila da više ne želim da se borim. Iscrpela sam se i psihički i fizički. I ako se ponekad javi želja za daljom borbom, strah ubije svaku.

Čestitamo vam od srca i držimo pesnice!

Ne očekujem da bilo šta dobijem na poklon, nikada i nisam, napisala je Suzana u pismu, ali mi smo rešili da je, ipak, iznenadimo i, nadamo se, usrećimo