Jedna od nas
Gordana Lazarević JOŠ ME SLUŽE I GLAS I LICE I STAS
Po energiji merim starost, a sudeći po mojoj, ja sam devojka za udaju. Negujem se, naravno, ali energija koju nosim ne može se izbockati ni u jednom salonu
Na izmaku protekle godine Savez estradno-muzičkih umetnika Srbije u saradnji sa Samostalnim sindikatom estradnih umetnika i izvođača Srbije prvi put je, uz tradicionalne nagrade najistaknutijim izvođačima, dodelio i priznanja za životno delo onima koji su ostavili neizbrisiv trag u muzici. Gordana Lazarević jedna je od dobitnica ove novoustanovljene nagrade.
Ne brani nam da napišemo da ima 64 godine, ali ne voli da ih broji. Kaže da joj je dosta onih koji joj dele komplimente za vitku devojačku figuru i lepo, negovano lice, govore da je čudo prirode, a potom dodaju onu ogradu – u njenim godinama.
– U kojim to godinama? Šta to znači? Ja sam kriva jer sam uvek govorila kako sam matora. A lepo su babe nekada govorile da se ne treba kititi godinama. Hvala genetici, služe me i glas i lice i stas. Negujem se, naravno, ali energija koju nosim ne može se izbockati ni u jednom salonu. Po energiji merim starost, a sudeći po mojoj, ja sam devojka za udaju – malo se ljuti, a malo i šali popularna Goca.
Ponosna je na svoje muzičko trajanje, na karijeru ozbiljnog vokalnog soliste obeleženu trajnim snimcima za arhivu Radio Beograda i saradnju sa vrhunskim kompozitorima.
– Prestala sam da brojim albume, ali prija mi kada znam da su neke pesme postale ono što se već i kod nas zove evergrin. Za to sam zaslužna ja, moj glas i moja interpretacija, ali i Zahar, koji je komponovao i radio aranžmane za većinu mojih pesama.
Mirna sam samo na Božić
Pesme „Svilen konac“, „Vidovdan“i „Magla padnala v dolina“ušle su u izbor za „Najlepše pesme narodne muzike 20. veka“, a „Vidovdan“je treća pesma u izboru RTS-a za najlepših 60 pesama narodne muzike.
Uz brojne hitove, bez afera i skandala, čuva svoju privatnost.
Muzički talenat i šeretski odnos prema životu nasledila je od oca Bogdana, poznatog muzičara takovskog kraja
I ptice na grani znaju da je bila u braku sa poznatim kompozitorom i violinistom Milutinom Popovićem Zaharom. Razveli su se odavno, a danas su prijatelji srećni što imaju ćerku Mariju (40), dizajnerku, i sina Miloša (35), reditelja.
– Marija nas je načinila još srećnijima jer nam je rodila unuke, Balšu i Dunju, i njima najlepše i najslađe pevam. Dunja već pravi divne torte i kolače, Balša je na Božić najdraži položajnik, a imam i snaju Svetlanu, koju od mila zovem Ljubica. Deca su mi jako vezana i sve ih mnogo volim. Sa njima mi je najlepše – nežno govori o deci i unucima dok razgovaramo uoči božićnih praznika.
– To je jedini period godine kada sam u stanju da osetim potpuni, savršeni mir. Ljudi ne znaju da ja do novogodišnje večeri već 20 puta dočekam tu „ponoć“svečano obučena, našminkana i vesela u studijima raznih televizija. U noći dočeka radim i posle te ludnice potpuno sam ispražnjena. Iako ljudima prenosim radost, lično ne volim taj period godine. Zato mi je Božić najlepša terapija. Na Badnje veče po tradiciji idem u Zemun u crkvu sa starim prijateljicama. Tamo palimo svoje badnjake, uživamo u atmosferi, a na Božić okupim porodicu za stolom. Okupim svoje piliće da mi pijuču – uživa dok govori o najvećem hrišćanskom prazniku.
Njeni Lazarevići poreklom su iz sela Takova kod Gornjeg Milanovca, gde se i ona rodila. Uz starijeg brata Radeta, odrastala je u patrijarhalnoj sredini okružena ljubavlju roditelja i rodbine. Majku Radovinku jedva pamti jer je poginula u saobraćajnoj nesreći kada joj je bilo deset godina.
Samo da nam je zdravlja
– Nažalost, rano sam je izgubila, ali je strina, moja Lisa, kako sam je zvala, uspela da taj gubitak potisnem. Pružala mi je mnogo nežnosti i majčinske topline celog života, a već dugo ni nje nema – priča Goca i samo za trenutak oči joj se zamagle od tuge.
U porodici, među prijateljima i kolegama Goca je poznata po veseloj prirodi. Muzički talenat, šeretski odnos prema životu i ljubav prema putovanjima nasledila je od oca Bogdana, poznatog muzičara takovskog kraja. Koliko voli da peva i putuje, ilustruje još jednom pričicom. – Stari su govorili da na Božić ne treba izlaziti iz kuće jer ćeš onda cele godine skitati. To je tada bilo nešto loše, a ja i dan-danas navijem sat, pa namerno izađem u baštu baš da isprovociram što više putovanja i gostovanja. Lepo mi je što sa našim ljudima širom sveta čuvam korene jer bez njih nismo ni stablo ni grana. Na mojim nastupima svi to osete i često su ti susreti jako dirljivi. Biće toga još puno samo da je zdravlja. Zato zdravlje želim i svim vašim čitateljkama – poručuje Gordana u godini koju smo tek načeli.