Bogojavljenska vodica najsvetija dragocenost

Bogojavljenje je jedna od najstarijih svetkovina u hrišćanskoj religiji. Slavi se 19. januara, a njime se simbolično obeležava dan kada je, po verskom učenju, Jovan Krstitelj, pošto je krstio Isusa Hrista, video kako se nebo otvara i na Isusa sleće Sveti duh u obliku goluba.

Zato se vernici na Bogojavljenje pozdravljaju rečima „Hristos se javi“, a otpozdravljaju sa „Vaistinu se javi“.

Veruje se da se u gluvo doba noći uoči Bogojavljenja na tren otvara nebo, da se ukrštaju vetrovi što duvaju zimi s onima što duvaju leti i da sva voda postaje sveta. Ko se tada zatekne na otvorenom i pogleda u nebo, od Boga može da zatraži da mu ispuni jednu želju.

Na Krstovdan, dan uoči Bogojavljenja, kao i na sam praznik, posle liturgije, u hramovima se sveti vo- da. Bogojavljenska vodica se nosi kući i čuva kao najsvetija dragocenost.

Kao i kod drugih praznika, i za Bogojavljenje se vezuju razni običaji. Verovalo se da će mlade devojke na bogojavljensku noć na nebu ugledati lik onoga za koga će se udati, dok su u pojedinim krajevima devojke mesile četiri loptice od testa. U tri su stavljale papirić sa imenima svojih simpatija, a jedan ostavljale prazan. Zatim su te loptice ubacivale u ključalu vodu i ona koja prva izbije na površinu krije ime večne ljubavi te devojke.

Osim toga, na Bogojavljenje se širom Srbije tradicionalno organizuje plivanje za časni krst, koji ima posebnu simboliku – predstavlja božji blagoslov za sve ljude koji plove i koji će ploviti tom rekom.