Priča o čoveku kom su oduzeli decu

Posle „Apsolutnih sto“, „Klopke“i „Krugova“snimili ste film „Otac“, još jedan u nizu realističkih prikaza ljudskih sudbina. Kakvu nam priču donosi vaš novi film sa Goranom Bogdanom u glavnoj ulozi?

– To je film putovanja, priča o čoveku koji, putujući 300 kilometara od rodnog grada do Beograda, traži pravdu jer mu je Centar za socijalni rad oduzeo decu, pa od jednog gubitnika postaje pravi filmski heroj. „Otac“je film o povratku dostojanstva radniku, običnom čoveku.

Da li je izazov danas u Srbiji snimati film?

– Za mene je to uvek izazov. Posebno kada je film usmeren na stvarnost, kada ima veze sa trenutkom u kom živimo. Uvek se trudim da moji junaci budu deo mog sadašnjeg života i razmišljanja i da budu neki novi izazov.

Može li umetnost da promeni stvari?

– Umetnost može da obogati ljude, da ih ispuni, da dâ smisao životu, da nadgradi stvarnost, a da li može da je promeni? Nisam siguran, ali ovo prvo je dovoljno.