Dragi gost
Kako je zakoračio u našu redakciju, ni dobar dan nismo stigli da mu izustimo, a on je, skenirajući naš radni prostor brzinom svetlosti i količinu zračenja od monitora, kućišta, neonki i mobilnih telefona, krenuo rafalno da ispaljuje šta da preduzmemo da nam sokoćala u koja zurimo po čitav dan ne oštete oči. Toliko nas je zatekao da se sećam kako smo ga samo nemo gledale, klimale glavom i, sad da nas čovek pita šta je sve pobrojao u tih 30 sekundi, ne bismo mogle da rekonstruišemo iz prve. Ja se, recimo, sećam ginko bilobe, Nena pominje bundevu, Brana sok od dunje i orahe, Sofija kim i cveklu, magnezijum oko vrata, Sandri je dao recept da povrati gvožđe, ali na to ću se vratiti...
Suština je da nas je naš dragi gost Nebojša Stamenović, čuveni Neša Travka, koga ste letos imali prilike da upoznate kroz recepte za dugovečnost, trgao. Tako vedar i rumen, naterao nas je da zastanemo i zamislimo se koliko uopšte pazimo na sebe, na hranu koju jedemo, vodu koju pijemo, koliko smo na svežem vazduhu, koliko se krećemo... A ko će ako neće on – čovek koji dolazi baš iz prirode.
Mi smo zaboravili takav život. Ušuškani u sve brojnije blagodeti moderne civilizacije, postali smo razmaženiji i – kilaviji. Zato malo, malo pa nam nešto zafali. Te nam procuri nos, te nas probode u leđima, pa nas malo stisne u grlu, grudima, muči nas čas vrtoglavica, čas nesanica... A zdraviji način život ne traži baš mnogo truda. Možda za njega treba više vremena, ali nije baš da ne može da se nađe. Od problema da pobegnemo, ne možemo, da radimo, moramo, ali možemo da osvestimo to što ne valja i da osetimo šta može da pomogne.
Za početak možemo više da se krećemo, jedemo kuvanu, a ne brzu hranu. Da se više smejemo. I da izađemo iz zatvorenog prostora, vratimo se prirodi, u kojoj se, kako kaže naš dragi gost s početka priče, za zdravlje nudi sve za džabe.
Evo juče smo, pored saveta za očuvanje vida, od Neše dobili još dva i te kako korisna, a jednostavna. Za imunitet, recimo, čaj od vranilove trave, to mu dođe naš domaći origano. Zatim seme koprive, pa još ako ga potopimo u vodu da odstoji bar jednu noć i pomešamo sa solju, eto začina za svako jelo. Kad nam padne gvožđe, kaže Neša, ništa lakše – sveže ceđena cvekla s kimom ili, još bolje, umesto kafe kakao, isto s malo kima i projinog brašna pride. Šta nam je još ispričao, imaćete prilike da čitate za dve nedelje, a do tada mislite malo više na sebe.
Tako vedar i rumen, naterao nas je da zastanemo i zamislimo se koliko pazimo na sebe