Dobar je osećaj biti ponovo na televiziji
Poznati voditelj nedavno je postao deo tima Jutarnjeg programa RTS-a. Posle pet i po godina stao je pred kamere, a kad se one ugase, slobodno vreme provodi sa sinovima i uživa u njihovom odrastanju
Već skoro dve decenije Miša Stojiljković, bilo na radiju ili na televiziji, obaveštava nas o važnim temama u zemlji. Prijatnim glasom, krajnje profesionalno, odmereno i bez preterivanja, razgovara sa svim sagovornicima, poštujući njih i ono što govore. Sada to vidimo i u Jutarnjem programu RTS-a, čije je zaštitno lice nedavno postao. Sve to odvelo ga je u prošlost i podsetilo na sjajne trenutke na televiziji.
Kako ste se osetili kad ste stali pred kamere posle pet i po godina?
– To vam je slično kao i vožnja bicikla. Dovoljno je da napravite nekoliko krugova i sve će vam se vratiti. Dugo sam radio pred kamerama pre pauze koju sam napravio, tako da je to ostalo zapisano negde u malim sivim ćelijama. A osećaj je svakako bio dobar.
Šta ste pomislili posle prvog urađenog jutarnjeg programa na RTS-u?
– Osetio sam olakšanje jer je sve prošlo bez „štucanja“i zadovoljstvo što je posao dobro obavljen. Bilo mi je važno da se priviknem na studio i nove kolege, a oni su mi to znatno olakšali svojom podrškom i profesionalizmom.
U poslednje vreme na našim televizijama pojavile su brojne domaće serije. Koju ste pratili i koja vam se najviše dopala?
– Redovno sam gledao „Korene“, koji su me oduševili. Počev od uvodne špice i muzike, preko scenarija, kostima i scenografije, pa do glume i režije, sve je besprekorno. A i sama tema serije nekako se savršeno uklopila u naš sadašnji trenutak. Mada sasvim drugačija od „Korena“, veoma mi se dopala i serija „Jutro će promeniti sve“, koja je predstavlja- la pravo osveženje na Javnom servisu jer je bacila svetlo na mlađu generaciju u Srbiji.
U pauzi i odmaranju od televizije osnovali ste Udruženje „Gnezdo“, koje je okrenuto tatama. Šta najviše tišti tate u Srbiji?
– Tate u Srbiji, kao i u celom svetu, najviše muči manjak vremena za porodicu. Svi bi voleli da ne rade baš po 12 sati dnevno i da imaju više vremena za sebe, porodicu i prijatelje. Mislim da im nedostaje i prostor da zajedno s drugim muškarcima otvoreno govore o osećanjima, partnerskim odnosima, promenama u braku koje nastaju posle rođenja dece. Ove teme počele su da me zanimaju otkad sam i sam postao otac, pa sam o svemu tome počeo da razmišljam mnogo više.
Tata ste dva dečaka. S kojim izazovima se suočavate svakog dana?
– Pošto su školarci, trenutno se najviše nerviram zbog preobimnog gradiva, koje nije primereno njihovom uzrastu. Obojica su u mlađim razredima osnovne škole i uče stvari koje im u tim godinama uopšte nisu neophodne, a često su im i suviše apstraktne. Voleo bih kad bi školski program bio više usmeren na kvalitet, a ne samo na kvantitet pređenih nastavnih jedinica. Kao i svi drugi roditelji u 21. veku, trudim se da nađem pravu meru za to koliko vremena provode u „analognim“igrama, a koliko uz mobilni telefon, kompjuter ili televizor.