Putovanje: Ajdačići
Milena i Ivan Ajdačić, bračni par blogera poznat pod imenom „Tamo-vamo“, sa ćerkicom Sofijom osvajaju svet, a ona može da se pohvali kako je videla 61 grad u 21 državi. Ne planiraju, kažu, da stanu
Tamo-vamo po svetu lepše je utroje
Kad za nešto više od jedne decenije obiđete 50 država i posetite 286 gradova, onda ste putujući blogeri s ozbiljnim stažom. Milena i Ivan Ajdačić su u međuvremenu, tačnije pre nešto više od dve godine, dobili još jednog najslađeg saputnika, ali ne nemarevaju da stanu. Njihova ćerkica Sofija pridružila se mami i tati u obilasku sveta, pa sada može da se pohvali kako je videla 61 grad u 21 državi. Uspeli su da spoje poslovne, privatne i roditeljske obaveze, pa danas idu po svetu tamo-vamo, kako im i ime bloga glasi. Za avanturu koja traje sada već 12 godina kažu da je počela sa prvom studentskom ekskurzijom, Italija, Španija i Francuska. I još se nisu zaustavili…
– Posle toliko godina putovanja i veze tačno znamo šta želimo. Sa sobom nosimo mnogo ljubavi i strpljenja kako bi nam put bio što prijatniji i jednostavniji. Najbitnije nam je da imamo pasoše i novac, a za ostalo se lako snađemo.
Računica je prosta – za put imamo
Iako im je raspored gust, pored svih privatnih i poslovnih obaveza za putovanja izdvajaju doslovno sve vikende i slobodne dane.
– Kad je u pitanju organizacija vremena, daćemo primer 2018. godine. Na raspolaganju nam je bilo 52 vikenda, sedam neradnih dana mimo vikenda i 25 slobodnih dana. Mi nikad ne uzimamo slobodne dane ukoliko ne idemo na put. Trudimo se da neradne dane i vikende iskoristimo maksimalno. Za sada uspevamo da uskladimo sve obaveze.
Ljubav prema putovanjima i želja da Sofiji pruže iskustva za čitav život jači su od čestih primedbi da takav ritam života možda nije zdrav za odrastanje deteta. Njeni roditelji kažu da se Sofija raduje putovanjima jer su svi zajedno, pa ima punu pažnju, što je najvažnije.
Mala Sofija ima drugare od Japana i Kine, preko Egipta, Kube i Amerike, do Perua. Svuda se lako uklopila
– Sofija još nije ni svesna konkretnih destinacija koje obilazimo, ali oseća kada smo mi srećni i uzbuđeni i kada to delimo s njom. Raduje nas što joj priređujemo nova iskustva, nove mirise, ukuse, različita lica, drugačija okruženja. Ona je stekla drugare od Japana i Kine, preko Egipta, Kube i Amerike, do Perua. Svuda se lako uklopila i za nju ne postoje granice.
Dobra priprema je pola posla
Ipak, s malim detetom na putovanjima nije uvek lako. – Kad jednom vizualizuješ najgore situacije, lakše prođeš kroz njih ako se dogode. Takođe, ljudi shvate da često brinu neosnovano. Najčešće pitanje je – šta ako se dete razboli? Pa šta ako se razboli kod kuće? Odvedeš dete kod lekara. Svuda žive ljudi i ti ljudi imaju decu i nekako ih leče. Pred put pokušavamo da ojačamo imunitet multivitaminima i probiotikom. Uvek nosimo putnu apoteku, za manje probleme. Dobra organizacija je pola posla kada su putovanja sa decom u pitanju, a nega je identična kao kod kuće, samo su lokacije egzotičnije. Aerodromi su najmanji problem, jer su gotovo uvek dobro opremljeni i imaju delove za negu i razonodu dece. Problem je kad negde nasred ulice treba da se promeni pelena, tada treba biti mađioničar. U početku je sve to i nama bilo teško, ali su vremenom te stvari prešle u rutinu i ne predstavljaju nikakav problem.
Prilikom obilaska destinacija vole da se prepuste trenutku, ali i da saslušaju lokalne vodiče. Obiđu najpoznatije atrakcije, ali biraju mirnije varijante za predah. Odrede ono što se ne sme propustiti, a za ostalo puste gradove da ih sami vode.
– Najupečatljivije za nas je bilo ostrvo Sent Džon, koje pripada Devičanskim ostrvima. To je oličenje tropskog raja – tirkizna voda, najsitniji beli pesak, palme i nigde nikog nema. Ipak, omiljeni grad nam je Njujork, jer smo tamo proveli dosta vremena i rado mu se vraćamo.