SNIŽAVA ŠEĆER MEDITERANSKA

Umesto gaziranih sokova pijte vodu i limunadu, umesto grickalica jedite bademe, a umesto svinjetine dinstajte piletinu i ribu

Kada je jedna grupa istraživača odmah po završetku Drugog svetskog rata posetila Krit, bili su iznenađeni što su siromašni stanovnici ovog ostrva bili zdraviji i dugovečniji od Engleza i Amerikanaca. Pripisali su to, između ostalog, specifičnom načinu njihove ishrane, pa je tako i nastao izraz mediteranska ishrana, koja danas važi za jednu od najzdravijih na svetu.

Mediteranska ishrana koriguje gojaznost, sprečava nastanak dijabetesa, snižava povišen krvni pritisak i nivo masnoća u krvi, posebno holesterola i triglicerida, čime predupređuje arteriosklerozu i vaskularne komplikacije.

Ovu ishranu karakteriše obilje voća, povrća i žitarica, bogatih dijetnim vlaknima i antioksidantima. Mediteranska ishrana podrazumeva korišćenje plave ribe dubokih mora kao što su skuša, tunjevina i losos. Naravno, neizostavni su maslinovo ulje i masline, kao i orašasti plodovi jer sadrže mononezasićene masnoće.

Koristite hladno ceđeno maslinovo ulje za kuvanje i pečenje, njime zamenite maslac, margarin i druge masti u ishrani. Dozvoljeni su posniji sirevi, jogurt i kiselo mleko s manje od 1,6 odsto mlečnih masnoća. Jelovniku dodajte ribu, piletinu i ćuretinu, a crvena mesa jedite jednom nedeljno.

Bez prženja, zlatno je pravilo mediteranske ishrane. Kad pržimo suncokretovo ulje, koje spada u polinezasićene masnoće, stvaraju se lipidni peroksidi koji izazivaju arteriosklerozu. Zato hranu ne treba pržiti niti pohovati, već peći u rerni, u foliji, pripremati na pari, bariti je ili dinstati na vodi s dodatkom maslinovog ulja na kraju kuvanja.