Zašto ne volimo karanfile

One su se izborile, za sebe i za nas. Zato, slaveći ovaj dan, mi u stvari slavimo slobodu svih žena ovog sveta. Socijalnu, ekonomsku i političku jednakost

Neke od nas se groze ovog praznika i poklona i sve što ide uz to, neke misle da nije važan povod, važno je da se nešto dešava i da se dobijaju pokloni. I uvek tako počne, ali do 8. marta, bogme, razvije se žustra polemika.

Nekako, kao da su ženski praznici počeli da nam smetaju, želimo da svaki dan bude naš, a ne samo taj jedan.

Koliko smo se s jedne strane emancipovale, s druge strane zadržali su se svi oni uvreženi stereotipi o ženama. Naš glas se čuje, ali ne u meri u kojoj bismo mi želele. I to je verovatno ono što kod 8. marta nama ženama ne štima.

A često zaboravljamo ono najvažnije, svrhu Dana žena i koliko je on za nas zapravo istorijski značajan.

Prošlo je više od 100 godina otkako su u Njujorku 8. marta žene protestovale i digle glas zbog loših uslova rada i niskih plata. Dugogodišnja borba dovela je do uvođenja osmočasovnog radnog vremena, prava na trudničko i porodiljsko odsustvo i još puno toga što je ranije bilo nezamislivo. Vratite se samo na trenutak u 1900. godinu i zamislite da ste zaposlena žena, pod uslovom da ste imale sreće da uopšte i radite.

One su se izborile, za sebe i za nas. Zato, slaveći ovaj dan, mi u stvari slavimo slobodu svih žena ovog sveta. Socijalnu, ekonomsku i političku jednakost…

Iako se više kod nas ne obeležava protestima već cvećem ili bombonjerom, nemojte da negodujete, setite se samo da i dalje žene u mnogim zemljama imaju ograničeno pravo glasa.

I zato, iako nam ni danas ne cveta cveće, iako ovaj praznik dočekujemo s mnogo obaveza, nedovoljno prava i malo para, iako svaka od nas ima u okruženju makar jednu ženu s invaliditetom, samohranu majku, žrtvu nasilja, nezaposlenu, koje svakodnevno biju sve bitke, prihvatite tu ružu ili karanfil. Posmatrajte taj cvet kao simbol emancipacije, koja i dalje traje i treba joj doprinos svake od nas.