Da mi je da vidim svoje haljine u Parizu
Marija Ivanković Jurišić, dizajnerka iz Šapca Od znatiželje i hobija Marija je ljubav prema ručnom radu pretvorila u brend. Danas njene modele od prirodnih materijala nose žene širom sveta, a ona poručuje: udružujte se, budite uporne i eto uspeha
Moja baka je imala kutije prepune divnih staklenih perlica, šljokica, konaca raznih boja. Ponekad sam i sama uzimala bojice i crtala mustre, a ona mi je pokazivala kako se trukuje, tj. prenosi crtež s papira na platno, počinje priču Marija Ivanković Jurišić (39) iz Šapca.
I dok je gledala baku kako tka, veze za ukućane, prijateljice, komšinice, nasledila je ljubav prema ručnom radu.
– Najpre sam uz nju naučila da vezem, oduvek sam volela da nešto radim rukama. Bakin i mamin ormar, kao i odeća i obuća mojih baba-tetaka koje su živele u Parizu bili su mi izvor nepresušne inspiracije i pravi raj – seća se.
Ostale tradicionalne tehnike ručnog rada savladala je kada su njena interesovanja prerasla hobi. Onda ne čudi što je završila studije za dizajn kože, kožne galanterije i konfekcije. Bio je to jasan znak čime će se baviti. Priznaje, nije želela da prestane da se igra, a tako je i danas.
– Na drugoj godini studija sam ponovo otkrila tkanje kao drevni zanat. Krenula sam na dodatne kurseve, kupovala literaturu iz te oblasti jer sam znala da time mogu da se bavim i u sobi – seća se.
U međuvremenu radila je u zlatari, učila o plemenitim metalima, dragom i poludragom kamenju. Potom se zaposlila kao dizajnerka u proizvodnji sportske odeće, osetila šta znači biti u kolektivu, raditi timski, industrijski.
– Nakon svih tih iskustava shvatila sam da želim da budem svoja. Zbog ljubavi prema modnom dizajnu i tkanju i u želji da ženama preporučim unikatni odevni predmet, počela sam sa proizvodnjom odeće od vune, svile, pamuka, lana. Upravo ti materijali su garancija da će se dame koje nose ove modele osećati udobno i prijatno.
U to vreme, pre više od deceniju,
Marija se iz Beograda vratila u Šabac i sa mamom osnovala Umetničku radionicu „Marija Handmade“. Bio joj je potreban veliki prostor za razboj, zalihe materijala, a kod kuće je to već imala. Uz to, svi iz familije su se udružili da pomognu i tako je krenulo.
Drevni zanat u duhu 21. veka
Danas je u radionici angažovano desetak žena koje tkaju, šiju, kroje, a Marija osmišljava sve te kolekcije i plasira ih na domaće tržište, ali i u inostranstvo, kad god se za to ukaže prilika.
– Naša odeća je svuda po svetu, ima je u Australiji, Americi, Kanadi, Evropi. Dame koje je nose znaju da ističe ono najlepše u njima i uvek nam se vraćaju – priča Marija, koja je ovih dana u Sidneju.
Tamo na Srpskom festivalu predstavlja program kućnog tekstila iz svoje radionice: jastuke i zavese tkane na razboju, ali potpuno u duhu enterijera doma u 21. veku.
U martu je, takođe u Australiji, čekaju još dve modne revije, kojima će svoj rad predstaviti kao primer dobre prakse ženskog preduzetništva u Srbiji. Prezentovaće i svoju ideju o reciklaži u tekstilu, na master klasu će prikazati tehniku tkanja, a zainteresovane žene će moći da se oprobaju u ovoj veštini.
– Najviše me raduje modna revija u Mosman art galeriji u Sidneju 15. marta, za koju ekskluzivno pripremam letnju ko-
lekciju. Ona će odmah nakon mog povratka u Srbiju biti prikazana i u Beogradu.
Zbog tkanja misle da sam starija
Anegdote su sastavni deo Marijinog posla, pa se i danas s osmehom seća jednog gostovanja na televiziji.
– Ušla sam u studio, a voditelj je rekao: „Dobro, a sada neka nam uđe Marija, od koje ste vi naučili da tkate.“Očekivao je da je Marija neka gospođa pred penzijom koja ovaj zanat izučava godinama – smeje se.
A sve dame koje bi da krenu Marijinim stopama treba da znaju da je upornost ključ uspeha i da je otvorenost za nove ideje, ljude, nova saznanja dobitna kombinacija. Posvećenost poslu, jasno definisana vizija i neodstupanje od cilja siguran su put do rezultata, tvrdi.
– Naše žene treba da se udružuju, da tako zajedno krče put i lakše dođu do onoga što žele – tvrdi Marija, koja u slobodno vreme uživa u putovanjima.
Kaže, tako širi vidike, dobija neprekidnu inspiraciju, pa kolekcije koje stvara uvek budu drugačije i šarenolike.
U međuvremenu planira da otvori još jednu radnju u Beogradu i mašta o svojoj kolekciji na tržištu Pariza.