Majstor za glumu, košarku i tiramisu
Poznati glumac jedno vreme mislio je da će studirati prava. Želja za maštanjem odvela ga je u glumački svet, pa ga sada gledamo u seriji „Žigosani u reketu“. Kada nije na snimanjima, uživa se ćerkom Ajom, a otkrio nam je i da voli da kuva za prijatelje
S nepunih sedam godina Aleksandar Radojičić krenuo je u studio glume. Bio je najmlađi član grupe, pa su ga svi mazili i pazili, a prvu ulogu imao je u predstavi „Super Sneki i patuljci neki“. Prvi put na pravu scenu stao je u Narodnom pozorištu u predstavi „Ukradeni princ“, a kasnije su se uloge u pozorištu samo nizale. Ipak, šira javnost zapazila ga je nakon uloge Balerine u filmu „Montevideo, Bog te video“, a talentovani glumac je sada opet deo ekipe Dragana Bjelogrlića u seriji „Žigosani u reketu“. Tumači lik Marka, talentovanog košarkaša koga muči nedostatak samopouzdanja. Posle filma „Bićemo prvaci sveta“, u seriji „Žigosani u reketu“vratili ste se košarci. Prijaju li vam uloge sportista i je li fizički teško kad se 10 sati dnevno snima košarka? – Prijaju, jer sam spojio dve stvari koje volim, a to su sport i gluma. Mada, nije primarno da li je lik sportista ili ne, već je važnije kako je on osmišljen. Treninzi su mi prijali iako nije bilo lako snimati u zatvorenoj sali na 40 stepeni. Je li tačno da je Švarceneger presudno uticao na to da gluma bude vaš životni izbor i da su vas rodi- telji budili čak u dva sata ujutru da gledate njegove filmove koji su na programu bili u to vreme? – Nije to bilo presudno da upišem glumu, ali je svakako doprinelo. Dešavalo se i u četiri ujutru da ustanem zbog nekog njegovog filma. Ipak, moja želja za glumom i maštanjem rodila se u školi glume na Kolarcu. Završili ste Fakultet dramskih umetnosti, a tokom prve godine studija više puta poželeli ste da odustanete od glume. Zbog čega? – Nisam znao šta da očekujem jer u to vreme nisam imao prijatelje među glumcima. Imali smo vežbe po ceo dan i dešavalo se da po 14 sati budem na fakultetu, mislio sam da ništa što uradim nije dobro i onda je bilo tih faza kad sam se pitao da li sam doneo pravu odluku. Nekad se i dan-danas zapitam da li sam za ovaj posao, ali mislim da svi ponekad prolaze kroz ta preispitivanja. Kad će biti premijera filma „Balkanska međa“, u kom igrate, a koji govori o događajima na Kosovu 1999? – Premijera će biti u drugoj polovini marta, kad će se uostalom navršiti i 20 godina od bombardovanja. To je jedna akciona ratna drama koja se bavi temom koju većina nas shvata lično. Tema je pipava i odgovornost je velika. Snimanja su bila zanimljiva, bilo je dosta eksplozija i za pojedine scene u šminkernici sam provodio i više od sat vremena. Uz kakve vrednosti ste vi rasli i čemu učite ćerku Aju? – Svako vreme nosi nešto svoje, ali suština je uvek ista. Kao roditelj uvek se trudiš da radiš najbolje za svoje dete, ali svet koji nas okružuje je surov i morate da pazite da ne odgajite naivnog čoveka. Ja se trudim da Aji pružim ljubav i pažnju i da je ohrabrim da veruje u sebe i svoje izbore.
Je li istina da volite da kuvate? – Volim da kuvam, ali malo sam se ulenjio u poslednje vreme. Najviše volim da spremam tiramisu i često ga pravim kad mi prijatelji dođu u goste.