Muškarac nedelje: Tihomir Stanić Optimizam moje ćerke me je spasao

Glumio je mnogo, ali mu se, kako kaže, doskora činilo da se to ne vidi. Tremu je prevazišao uz pomoć mlađe ćerke, penziju ne planira još, a kad do toga dođe, nećemo ga više gledati na sceni jer će u Meksiku uživati uz pesmu marijača

Sa tri godine je bez greške na seoskoj priredbi odrecitovao „Herojevu majku“pred publikom. Za taj uspeh Tihomir Stanić (58) dobio je aplauz i prvi džeparac. Za pozorišne, filmske i TV uloge nagrađen je mnogobrojnom publikom, prestižnim nagradama i notesom punim radnih zadataka.

Koga vam je bilo najteže da glumite? Na čemu trenutno radite?

– Uvek imam tremu. Mlađa ćerka mi je napisala na ceduljici kao podsetnik da je premijera samo poslednja proba kako bi mi pomogla da se oslobodim treme. Sada mi je najbolje. Igrao sam sve različite role, ali sam imao utisak da se to ne vidi dovoljno. U 2018. je publika mogla da me vidi u nekoliko TV serija istovremeno, „Psi laju, vetar nosi“, „Ubice mog oca“, u „Ateljeu 212“u nekoliko predstava, u „Madlenijanumu“, u „Zvezdara teatru“. Snimam sada „Službeni posao“i seriju o Andriću…

Ko vas je učio glumi?

– Polagao sam prijemni na Akademiji u Novom Sadu u klasi profesora Dejana Mijača. Imao sam ogromnu tremu i govornu manu jer nisam umeo da izgovorim slovo r, pa sam kasnije to vežbama korigovao. Kad sam ga kasnije pitao zašto me je primio, rekao mi je da je u meni prepoznao veliku želju za glumom.

Upoznavanje vaših roditelja može da bude početak nekog romana ili filma…

– Upoznali su se preko očevog novinskog oglasa za upoznavanje srodne duše koji je on nazvao „Dobar dan, tugo“. Bio je seoski učitelj, zanimljiv, sklon umetnosti, ali zbog njegovih poslovnih grehova detinjstvo mi je bilo surovo. Ljudima je davao lažna svedočanstva o završenoj osmoletki, zbog čega je dvaput bio u zatvoru. Verovao je da sa tom diplomom ljudi mogu lakše da obezbede egzistenciju i da svi zaslužuju to svedočanstvo. Mama je bila heroj. Sve mi je krenulo nabolje kad sam shvatio da imam karakter na nju.

„Sve mogu kad hoću“moto vam je otkad ste pobedili porok alkohol?

– Ne pijem 17 godina, a pio sam od ranog detinjstva. Pijan čovek ne radi ništa bolje nego trezan, pa i ne glumi se bolje, to je zabluda. Odlučio sam da batalim taj užasni porok kad mi je ćerka rekla da su joj se drugari rugali jer sam pijandura. Odmah sam potražio pomoć neurologa da ne upadnem u apstinencijalnu krizu kao moj otac, koji je umro od izliva krvi u mozak zbog apstinencijalne krize. I s njim sam pio.

Koliko ste posvećeni porodici?

– Optimizam i karakter mlađe ćerke Sofije Nađe (15) me je spasao u najtežim periodima. Ne postoji veća sreća od osmeha mojih ćerki i kad mi kažu „tatice“. Starija Milena Hana ima 27. Obe su pametnije i bolje od mene. Trudim se da ih slušam. Različite su. Kad se njih dve slože oko nekog mišljenja o mom delu, upamtim to. Mlađa želi da bude glumica. Pomoći ću joj neskriveno. Kako će joj neko drugi pomoći ako neću ja.