Ima leka i za uporni zatvor

Saveti lekara za bolji rad creva

Ishrana bogata vlaknastim materijama, do tri litra vode dnevno i pojačana fizička aktivnost najbolji su lek za problem sa varenjem

Kad promenimo način života, klimu ili vremensku zonu, kada smo pod stresom ili u drugom stanju, opstipacija predstavlja prirodnu reakciju organizma. Međutim, ako problem traje dugo, opstipacija može da preraste u hronični zatvor. Da ste u problemu, znaćete ako praznite creva manje od četiri puta nedeljno. To je pravo vreme da se obratite lekaru.

Na pojavu opstipacije utiču mnogi faktori, poput nasleđa, brzog tempa života, nepravilne ishrane i svakodnevne izloženosti stresnim situacijama. Način ishrane je veoma važan uzrok ovog problema, naročito ako se često konzumira brza hrana koja ne sadrži dovoljno vlakana. Sledeći vodeći uzrok bio bi nemogućnost da se creva isprazne u pravo vreme, kada to organizam zahteva. Tad se nagon potiskuje, a stolica odlaže, što dovodi do zatvora.

Prvi korak: Promena režima ishrane

Osobe koje pate od zatvora treba na jelovniku da imaju što veće količine sirovog povrća (rendana šargarepa, cvekla, celer, tikvice), svežih salata, puno zelenog povrća (kupus, kelj, spanać, blitva), variva što češće (sočivo, pasulj, boranija) i što više tečnosti. Preporučuju se hleb od celog zrna, laneno seme i mekinje. Najbolje je dan započeti čašom vode sobne temperature s isceđenim sokom od pola limuna jer to stimuliše pokretljivost creva. Pre svega, potrebno je piti više vode, do tri litra na dan.

Drugi korak: Pomoć iz prirode

Promena ishrane, odnosno uvođenje hrane bogate vlaknastim materijama i pojačana fizička aktivnost prvi su potezi ka lečenju zatvora. Uz to je neophodno prazniti creva u određeno vreme svakog dana. Za to je najbolje jutro kako tokom dana ne biste morali da suzbijate nagon za pražnjenjem.

Tek ako ni posle pridržavanja ovakvog režima ne dođe do poboljšanja, treba posegnuti za pomoćnim lekovitima sredstvima. Nikako ne treba koristiti nadražajne lekove i čajeve, već prirodne lekove. Najbolji su oni na biljnoj bazi, tipa kore krušine, aloje, morača, sladića, maslačka, lincure…