HOLTER ZNA ZAŠTO PRITISAK RASTE
Visok krvni pritisak ima svaka druga odrasla osoba u Srbiji, a među njima je sve više mladih. Za uspešno lečenje najvažnija je dobra dijagnostika, a to radi holter
Visok krvni pritisak ima svaka druga odrasla osoba u Srbiji, a među njima je sve više mladih. Za uspešno lečenje najvažnija je dobra dijagnostika, a to radi
holter
Odskoro savremena dijagnostika ima novo pravilo – dijagnoza hipertenzije ne može sa sigurnošću da se postavi dok holter krvnog pritiska ne pokaže šta se to u našem organizmu dešava tokom 24 sata.
– Holter je obavezno i jedino merodavno dijagnostičko sredstvo. Ovaj aparat pokazuje kako je krvni pritisak regulisan tokom dana i koliko se menja tokom noći. Jedno merenje krvnog pritiska je samo fotografija, a to nije dovoljno. Jedino kontinuiranim praćenjem pritiska možemo dobiti adekvatnu dijagnozu. Svaki čovek je drugačiji, kao i njegova hipertenzija – objašnjava prof. dr Nebojša Tasić, predsednik Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga HISPA i pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“.
Upravo ova zdravstvena ustanova, ističe naš sagovornik, ima najbolju dijagnostiku u Evropi kada su u pitanju oboljenja krvnih sudova. Zato je ideja HISPA programa da se svakom pacijentu pruži personalizovani program prevencije koji će uzeti u obzir sve faktore koji doprinose oštećenju njihovog kardiovaskularnog sistema – uslove u kojima žive i rade, ishranu, stres kojem su izloženi, da li puše cigarete...
– Detaljnom anamnezom nastojimo da vidimo šta je problem. Kada sagledamo sve aspekte problema, mi, kao što krojač šije odelo, svakom pacijentu kreiramo poseban program prevencije i lečenja kardiovaskularnih bolesti. Poražavajuće je da sve mlađi, a naročito žene, obolevaju od kardiovaskularnih bolesti. Nekada se verovalo da su žene sklone tome tek nakon pedesete, a danas često imam priliku da vidim žene s infarktom i šlogom i u tridesetim godinama. Cilj naših centara jeste da se ovo promeni – ističe doktor Tasić.