Muškarac nedelje: Aleksandar Sanja Ilić „Princezu“sam pisao za svoju dušu

Aleksandar Sanja Ilić, kompozitor i muzičar

S grupom „Balkanika“skoro 20 godina poznati kompozitor muziku s ovih prostora pronosi svetom. Iako je po obrazovanju diplomirani arhitekta, život je posvetio muzici, autor je mnogih hitova, a jednu bombonjeru koju mu je davne 1963. poklonio Dragan Laković pamtiće ceo život

U svet muzike Aleksandar Sanja Ilić uplovio je kao 12-godišnji dečak, a muzički vrhunac dostigao je s „Balkanikom“. Publiku širom sveta upoznaju s duhovnim i kulturnim nasleđem Balkana, a svi nastupi su im izuzetno posećeni, što je samo dokaz da su ljudi željni dobre i kvalitetne muzike. Prošle godine Srbiju su predstavljali na „Evroviziji“, a ove godine, 17. jula, koncertom će otvoriti „Drinsku regatu“.

Jeste li nekad bili na ovom našem najvećem karnevalu na vodi?

– Bili smo 2007. godine. Kao i svaka manifestacija koja okuplja mnogo ljudi s različitih strana i meridijana, uvek nosi veliku pozitivnu energiju. Tad je naš koncert bio pravi spektakl i mislim da se dugo pamtio. Nadam se da će tako biti i sada. Za ovu sezonu spremili smo repertoar, tako da se sve više vraćamo onoj „Balkanici“iz 2000, a imamo i neke pesme iznenađenja.

Vreme je godišnjih odmora. Kako ćete provesti leto?

– Na sreću svih nas iz grupe, imaćemo veoma radno i bogato leto. Mi volimo da sviramo i nastupamo. Drago mi je što su mnogi gradovi i festivali shvatili da narod ne voli samo kafanske pevaljke na trgovima, već i dobru i kvalitetnu muziku. Tako ćemo ovog leta prošpartati Srbiju, Bosnu i Crnu Goru uzduž i popreko i na letovanje ću verovatno tek krajem septembra.

Pesma „Princeza“, koju ste napisali za Slađanu Milošević i Dadu Topića, smatra se najlepšim jugoslovenskim duetom 20. veka. Jeste li to očekivali?

– Pesma se piše, bar je to moj princip, da bi se meni dopala. Ako se dopadne i publici, onda je to fantastično. Nikad nisam podilazio slušaocima, jer bi to značilo da ponekad pišem i ono što mi se ne sviđa. Zato i nemam sto hitova.

Zbog čega bombonjeru, koju vam je davne 1963. godine poklonio čuveni Dragan Laković, smatrate svojom prvom nagradom?

– To zaista jeste prva nagrada u mom životu. Imao sam 12 godina i zatekao sam na klaviru tekst koji je moj otac, čuveni kompozitor za decu, Miodrag Ilić Beli trebalo da iskomponuje za Dragana Lakovića. Kada je Dragan stigao, moja majka je rekla da je pesma već gotova i da je kompozitor Ilić junior. Otac je baš bio ponosan na mene jer se Dragan Laković oduševio i izveo to na TV „Beograd“. Posle mi je doneo bombonjeru i rekao mi: „Sine, ovo ti je prva nagrada u životu za kompozitorski rad i nemoj nikada da zaboraviš da u intervjuima, a imaćeš ih na hiljade, pomeneš tu nagradu.“

Na šta ste najponosniji?

– Na svoju porodicu, u kojoj smo 30 godina uživali u ljubavi i sreći, dok nas moja supruga, glumica Zlata Petković, nije napustila. Posle smrti supruge veoma smo se zbližili naš sin Andrej i ja. I sada sam ponosan na njega više nego na bilo šta.