Mineral bez koga celo telo pati
Ako niste znali, zbog manjka jednog minerala u organizmu zdravlje može i te kako da nam se poljulja. Reč je o jodu, koji je naročito važan za pravilan rad štitaste žlezde, od čijih hormona zavise svaka naša ćelija i tkivo
U današnjem modernom svetu nedostatak joda dostigao je gotovo pandemijske razmere jer čak oko 50 miliona ljudi širom planete pati od nedostatka ovog minerala. Iako se na prvi pogled čini da tako mali element kao što je jod ne može da ugrozi ljudsko zdravlje, stručnjaci kažu drugačije. Poremećaj rada štitaste žlezde, gušavost, smanjenje radne sposobnosti, malokrvnost, poremećaj rada srca, prevremeni porođaji, pad koncentracije i sposobnosti učenja – sve ovo su posledice nedostatka joda u organizmu. Pritom, ljudsko telo ne može samo da ga proizvodi i zato je neophodan redovan dnevni unos joda.
MINERAL KOJI SE NE SKLADIŠTI
Ipak, ovaj mikroelement najznačajniji je za pravilno funkcionisanje štitaste žlezde, koja predstavlja najveću endokrinu žlezdu u ljudskom organizmu. Svaka naša ćelija i tkivo zavise od hormona ove žlezde, pa kad ona oboli,
ceo organizam reaguje. Elementarni jod neophodan je za sintezu hormona štitaste žlezde, tiroksina (T4) i trijodtironina (T3). Da bi ova žlezda radila dobro, potrebno joj je oko 150 mikrograma joda dnevno. Ljudsko telo ne može da skladišti jod, te je stoga neophodno da se on unosi svakodnevno. Nedostatak joda u ishrani praćen je uvećanjem štitaste žlezde (gušavost), smanjenom funkcijom (hipotiroidizmom) i blažom mentalnom i fizičkom retardacijom.
Veličina štitaste žlezde u srazmeri je sa deficitom joda, a to znači da što je deficit joda veći, veći je i volumen štitaste žlezde. Zato da bi se zadovoljile dnevne potrebe za jodom, redovno treba da jedete namirnice koje su njim bogate, kao što su morski plodovi, ananas, banane i jodirana so, a posto
ji i voda koja sadrži prirodno rastvoren jod.
MANJAK JODA UTIČE NA PLOD
Međutim, danas veliki problem predstavlja to što se količina joda koji postoji na planeti ne nadoknađuje i stalno se smanjuje. Istovremeno, zbog trenda da se ne jede slana hrana unosimo manje jodirane soli, a samim tim i ovog neophodnog elementa, koji je vrlo važan i za pravilan razvoj mozga u prenatalnom periodu.
Blagi ili umereni nedostatak joda u trudnoći može da ima nenadoknadive posledice na novorođenče u kasnijem dobu, a loš uticaj na motorne i kognitivne funkcije vidljiv je već u detinjstvu. Zato je važno da trudnice uzimaju dovoljne količine joda u trudnoći i tokom dojenja. Malo se zna i da je nedostatak joda najčešći uzrok psihičke i fizičke zaostalosti dece u svetu i da snižava ukupan koeficijent inteligencije za 13,5 do 15 IQ bodova.
Nedostatak joda izaziva uvećanje štitaste žlezde ili joj umanjuje funkciju